Šta bi se dogodilo kada bi država odlučila da svim penzionerima jednom godišnje isplati takozvanu 13. penziju? Za više od 1,6 miliona penzionera to bi bila vest godine, ali bi za ekonomiste odmah otvorila pitanje - koliko bi takva mera koštala budžet i da li je dugoročno održiva, piše Telegraf.rs.
Dok Srbija još nema 13. penziju, u pojedinim evropskim državama penzioneri već godinama primaju 13, pa čak i 14 penzijskih isplata godišnje. Austrija, Španija i Portugal među najpoznatijim su primerima. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste - da li bi Srbija jednog dana mogla da krene tim putem?
Koliko bi koštala Srbiju? 🧐
Kada bi država svim penzionerima isplatila dodatnu mesečnu penziju u punom iznosu, računica pokazuje da bi to predstavljalo rashod od više stotina milijardi dinara, u zavisnosti od prosečne penzije i načina isplate. Zato ekonomisti smatraju da bi, ukoliko bi se ikada razmatrala ovakva mera, verovatnije bilo rešenje poput austrijskog modela - godišnji dodatak čija visina zavisi od radnog staža ili fiskalnih mogućnosti države.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić više puta je u javnim nastupima isticao da je svako povećanje penzija moguće samo ako ga prati rast privrede i produktivnosti, jer trajna socijalna davanja moraju imati stabilan izvor finansiranja. U suprotnom, kratkoročno popularne mere mogu dugoročno opteretiti javne finansije.
Sličan stav ima i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji u svojim izveštajima za Srbiju naglašava važnost fiskalne održivosti i poštovanja pravila za rast penzija, kako bi javne finansije ostale stabilne i u narednim decenijama.
Zašto se o 13. penziji sve više govori? 🤑
Evropa ubrzano stari, a mnoge države pokušavaju da pronađu način kako da poboljšaju životni standard penzionera bez narušavanja budžetske ravnoteže. Zbog toga se sve češće uvode godišnji bonusi, jednokratni dodaci ili dodatna penzijska primanja, umesto trajnog povećanja svih penzija.
Autor: biznis.telegraf.rs
