U četvrtak 12. februara, pod pokroviteljstvom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije, poslanici Miodrag Linta i Bojan Torbica svečano su otvorili premijeru u Jugoslovenskoj kinoteci, gde je održana tribina i premijerno prikazan dokumentarni film Jasenovački zavet. Tom pirlikom su podsetili okupljene da je Odbor za dijasporu 2016. godine prvi put u Narodnoj skupštini održao slušanje o Jasenovcu, a da je 2017. godine, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova organizovana i izložba posvećena stradalnicima ovog logora, prva takva izložba nakon Drugog svetskog rata.

Film je posvećen porodici Adler, jednoj od brojnih porodica koje su nestale u paklu Jasenovca. Reč je o jasenovačkom zavetu Baraka Gabora koji se zakleo svojoj baki da će svedočiti i širiti istinu o stradanju porodice Adler u logoru za istrebljenje u Jasenovcu, jednom od najozloglašenijih i najbrutalnijih logora od ukupno osam logora za istrebljenje u Drugom svetskom ratu.

Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije/Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Porodica Adler održala je jasenovački zavet kroz generacije, što je potvrdio ovaj dokumentarac. Celokupan program bio je posvećen probijanju istine o skrivenom Holokaustu, a prisustvovali su preživeli logoraši, istoričari, gimnazijalci i studenti, kao i druge brojne zvanice.

- Žrtve Jasenovca ne mogu same govoriti. Da mogu, tražile bi samo jedno: da ne budu zaboravljene. Danas ta odgovornost pripada nama. Mi smo njihov glas i odjek. Dokle god su imena stradalih u Jasenovcu, njihove priče i njihova patnja zapamćeni, pokušaj brisanja istine nije uspeo - čulo se na otvaranju programa.

- O tome svedoči projekcija ovog dokumentarnog filma. Ostvarenje je urađeno u norveško-izraelsko-srpskoj koprodukciji. Trejler ovog filma prikazan je prvi put 10. jula 2025. godine, na Dan rođenja Nikole Tesle, na Univerzitetu za mir Ujedinjenih nacija, gde je povodom 80 godina osnivanja UN i pobede nad fašizmom nagrađen specijalnom gramatom - rekla je ambasadorka dr Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova.

Foto: Prof. dr Lea Ganor/Privatna arhiva

O značaju događaja i dokumentarca između ostalih govorili su i prof. dr Lea Ganor, direktorka Mašmaut instituta i profesorka na prestižnom univerzitetu Bar Ilan, koja je prethodnog dana održala predavanje u Gimnaziji u Smederevu i srela se sa gradenačolicom u cilju pokretanja inicijative za bratimljenje između Smedereva i Kirjat Mockina. Tom prilikom je govorila o memoarima Ervina Milera Pakao zvani Jasenovac.

Foto: Prof. dr Lea Ganor/Privatna arhiva

Zatim je stojećim ovacijama pozdravljen prof. dr Gideon Grajf, glavni istraživač Instituta za Holokaust Šem Olam, koji ove godine obeležava 10 godina od početka svog istraživanje na temu Jasenovca. Profesor Grajf se zatim obratio skupu, istakavšti da je ovo premijera u čast jasenovačkim mučenicima, prenosi Politika.

- Paradigma stradanja čitavih porodica je sudbina porodice Nikole Tesle koji je izgubio 92 člana porodice, od toga 14 u Jasenovcu, kao i porodice Teodora Hercla, osnivača modernog cionizma, čijih je 13 članova brutalno umoreno u Jasenovcu. Istorija Jasenovca čuva se ne samo u arhivama i spomenicima, već i u porodicama, u sećanjima prenetim kroz generacije. Jedna takva priča je priča porodice Adler. Njihova istorija odražava i literalno i simbolično značenje preživljavanja: preživljavanje ne samo kao nastavak života, već i kao posvećenost pamćenju i svedočenju.

Među zatvorenicima koji su učestvovali u poslednjem bekstvu u aprilu 1945. bio je i Artur Adler, jevrejski zatvorenik. Kao i ostali zatvorenici koji su se priključili bekstvu, razumeo je da ostanak u logoru znači sigurnu smrt. Ali za mnoge koji su odlučili da pobegnu odluka nije bila samo pitanje sopstvenog spasavanja. Radilo se o tome da neko preživi.

Tako je 22. aprila 1945. više od hiljadu zatvorenika jurnulo na stražare i bodljikavu žicu, znajući da će većina biti ubijena. Samo je oko stotinu preživelo i njihova svest se upravljala prema tome da svet mora znati šta se dešavalo unutar Jasenovca. Preživljavanje nije bio samo instinkt, već i čin svedočenja.

Artur Adler se probio iz logora, ali je posle nekoliko dana podlegao ranama, o čemu svedoči i smrtovnica. Njegova ćerka, Josipa, kasnije poznata kao Šošana Adler, preživela je kao dete. Kao i mnogi potomci žrtava Jasenovca, odrasla je kao siroče, noseći sećanja na traumu i prošlost. Godinama je ćutanje bilo način preživljavanja. Emigrirala je u Izrael. Kroz spremnost da pamti i ispriča svoju priču, iskustvo Jasenovca postalo je deo istorijskog zapisa i deo žive porodične memorije. Zato što je govorila, sećanje je preživelo.

Foto: Gimnazija Smederevo/Novinarska sekcija Gimnazije

Njen unuk, Barak Gabor, odrastao je sa tim nasleđem. Za njega, Jasenovac je mesto gde je njegov pradeda morao da se bori da preživi kako bi se istina ispričala. Pre svoje smrti, njegova baka ga je zamolila da obeća: da ode u Jasenovac i ispuni jasenovački zavet, da širi istinu o brutalnom nečoveštvu u Jasenovcu. Barak je to i učinio, a zatim je preveo knjigu Jasenovac - Aušvic Balkana na hebrejski. A sada je i uložio sve svoje snage da se snimi ovaj dokumentarni film koji svedoči o stradanju njegove porodice, o skrivenom Holokaustu na Balkanu, genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima.

Barak Gabor je ispunio to obećanje. Kao izraelski vojnik, a kasnije učesnik međunarodnih programa mira i obrazovanja, putovao je u Jasenovac da stoji na mestu gde je oblikovana istorija njegove porodice. Ta poseta nije bila samo lični čin sećanja. Bila je ispunjenje zakletve - nastavak odgovornosti koja je počela odlukom njegovog pradede da preživi, ispričao je, između ostalog, prof. dr Grajf.

On je dodao da priča porodice Adler ilustruje dublje značenje preživljavanja. Artur Adler je preživeo da bi neko mogao da ispriča. Josipa je preživela da se sećanje ne izgubi. Barak preživljava da to sećanje prenese dalje. Način na koji sećanje opstaje nije samo kroz spomenike i istraživanja, već kroz generacije koje razumeju da je pamćenje odgovornost.

- Naziv filma odražava upravo ovaj proces. I zakletva naredne generacije je: 'Prenosimo njihovu priču u budućnost. Dokle god taj lanac traje, glasovi Jasenovca i dalje se čuju.' Mi okupljeni sada ovde smo samo njihov glas. Ove godine navršava se deset godina od kada sam učestvovao u prvom hiringu u parlamentu Srbije o Jasenovcu u organizaciji Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Ministarstva spoljnih poslova - zaključio je prof. dr Grajf.

Prof. dr Grajf se zatim zahvalio u svo­je i u Ba­ra­ko­vo ime učesnicima tribine i zvanicama, od kojih su neki i učestvavli u stvaranju ovog filma, kao što su Goj­ko Ron­če­vić, di­rek­tor In­sti­tu­ta Di­a­na Bu­di­sa­vlje­vić, ko­ji je pre­ži­veo kao de­te lo­go­raš u lo­go­ru Ja­stre­bar­sko, ambasadorka dr Lji­lja­na Nik­šić, Bo­ban Sto­jilj­ko­vić, osni­vač i di­rek­tor IK Knji­ga ko­merc, Mi­o­drag Lin­ta, na­rod­ni po­sla­nik, Dra­gan Sta­no­je­vić, pred­sed­nik Od­bo­ra za di­ja­spo­ru i Sr­be u re­gi­o­nu, Mi­o­drag Pe­tro­vić, di­rek­tor TV Ga­lak­si­ja, Du­nja Pe­tro­vić, re­di­telj­ka fil­ma Ja­se­no­vač­ki za­vet, i aka­dem­ska va­jar­ka Ka­ta­ri­na Trip­ko­vić, ko­ja je autor po­tre­snih skulp­tu­ra ko­je su bi­le iz­lo­že­ne u UN, a za ovu pri­li­ku je pri­ka­zan i je­dan seg­ment te iz­lo­žbe, naj­ve­će u isto­ri­ji UN, či­ji je ko­or­di­na­tor dr Lji­lja­na Nik­šić. Do­ga­đa­ju je pri­su­stvo­vao di­rek­tor Ju­go­slo­ven­ske ki­no­te­ke Sa­ša Er­de­lja­no­vić, ranije pomenuta Lea Ganor, koja je između ostalog i bliska saradnica prof. dr Grajfa. Me­đu go­sti­ma bi­li su i po­to­mak Mi­lun­ke Sa­vić, predstavnici Ma­te­ma­tič­ke gim­na­zi­je i Gim­na­zi­je iz Sme­de­re­va, kao i studenti Uni­ver­zi­te­ta Uni­on.

Foto: Prof. dr Lea Ganor/Privatna arhiva

U planu je prikazivanje ovog filma i na Svetskom jevrejskom kongresu (World Jewish Congress), kao i na Univerzitetu Bar Ilan u Jerusalimu.

Ovo veče je obeležilo i deset godina rada Međunarodne ekspertske grupe istoričara koju predvodi prof. dr Grajf, GH7 – STOP REVIZIJI, osnovane 2016. godine.

Rezultati GH7 grupe uz podršku Ministarstva spoljnih poslova, Odbora za dijasporu Narodne skupštine i Ministarstva prosvete, kao i Udruženja preživelih logoraša Jasenovca, udruženja dijaspore, arhiva Izraela, SAD, Norveške, Italije, Španije i brojnih institucija i udruženja:

1. Prvo slušanje o Jasenovcu u Narodnoj skupštini Srbije 2016. godine i prva izložba o Jasenovcu 2017. godine, prve takve nakon Drugog svetskog rata.

2. Najveća izložba u istoriji Ujedinjenih nacija Jasenovac - Pravno na sećanje 2018. godine - 7 tona artefakata i opreme. Delovi izložbe putovali su od Njujorka do Kraljeva, Kragujevca, Beograda, Jerusalima, Andrićgrada, uz domaćinstvo Emira Kusturice.

3. Trilogija prof. Grajfa od 2700 strana i potpisivanje Memoranduma o razumevanju 28. marta 2017. godine sa Ministarstvom prosvete i ministrom Mladenom Šarčevićem.

4. Dokumentarni film Jasenovački zavet.

5. Osnivanje prvog srpsko-jevrejskog akademskog centra u istoriji bilateralnih odnosa, na ONO Academic College 2019. godine u Jerusalimu - Sveti Sava i Jehuda Alkalaj. Prva konferencija o Jasenovcu u Jerusalimu, delegacija od 51 člana 2019. godine.

6. Osnivanje Fondacije Blutvein u Norveškoj, na čelu sa Knutom Flovikom Toresenom, predsednikom.

7. Osnivanje Instituta Diana Budisavljević, čiji je predsednik i osnivač Gojko Rončević Mraović, najsatriji preživeli iz dečijeg logora Jastrebarsko.

Foto: Gimnazija Smederevo/Novinarska sekcija Gimnazije

pročitajte još

U Skupštini Srbije otvorena izložba JASENOVAC - TRAJNA OPOMENA 💔

pročitajte još

VUČIĆ: Ustaštvo podobna ideologija u Hrvatskoj - i dalje ne mogu da posetim Jasenovac

pročitajte još

80. godišnjica PROBOJA iz LOGORA JASENOVAC: Odsudni JURIŠ ZA ŽIVOT 😔

pročitajte još

Evo kako je izgledao: RETKE SLIKE LOGORA JASENOVAC ZA VREME I NAKON RATA (VIDEO) 📽

pročitajte još

Preživeli svedoci o logoru Jasenovac: SVA ZEMLJA JE BILA OD KRVI (VIDEO)

Autor: Politika.rs / Redportal.rs