Ja da studiram dok otac i prijatelji krvare na ratištu, a ti, majko, i brat živite u alternativnom smeštaju i nemate šta da jedete. 🥺
Mlad čovek uvek ima svoje ciljeve, želje i snove, mašta o budućnosti i planira je o sadašnjosti.
Odbrambeno-otadžbinski rat 1991-1995. prekinuo ju snove Gordona Ajdera Goga, a u snovima je bio i završetak njegovih studija. Priču o njemu, njegovom životu i tragičnom stradanju prenosimo u celosti sa FB stranice Vojska Republike Srpske: 👇🏻
Gordon (Vojislava) Ajder – Gogo
(1974–1994)
Rođen je avgusta meseca 1974. godine u Sarajevu. Godine 1992. godine sa ocem, majkom i bratom izbjegao u Banju Luku, odakle mu je očevo poreklo.
Po dolasku u Banju Luku odlazi na odsluženje vojnog roka u Zalužane u jedinicu RV i PVO VRS. U drugom periodu obuke dobrovoljno se javlja i odlazi u 1. gardijsku mtbr VRS, gde prolazi suze, krv i znoj u mnogim bitkama. 🥺
Nakon odsluženja vojnog roka u Gardi, vraća se u Banju Luku. Na nagovor oca upisuje Mašinski fakultet. Međutim, jednog dana dolazi kući i govori majci:
„Ja da studiram dok otac i prijatelji krvare na ratištu, a ti, majko, i brat živite u alternativnom smeštaju i nemate šta da jedete. Odlazim da se prijavim u Interventni vod 16. krajiške… Kad se rat završi nastaviću studiranje i završiti fakultet…“ 💕
Što rekao, to i učinio. Gordon se javio u 16. krajišku mtbr VRS i raspoređen je u 3. mtb. Poginuo je u Cerovici kod Doboja, pred svoj rođendan, avgusta 1994. godine, prilikom izvlačenja i spašavanja ranjenog saborca. Zadnje reči koje je izgovorio bile su: „Umirem ti, brate.“ 😥
Sahranjen je na Novom groblju u Banjoj Luci.
Majci je pred zadnji polazak od kuće na ratište rekao: „Kad poginem, na spomenik mi stavite veliki košarkaški koš.“ Roditelji su mu ispunili tu poslednju želju. Voleo je košarku i bio je košarkaš. Posmrtno je odlikovan Ordenom Miloša Obilića, Medaljom majora Milana Tepića i Medaljom zasluga za narod.
Roditelji i brat mu žive u Banjoj Luci.
Slava mu i pokoj duši junačkoj.
IZVOR: FB / Vojska Republike Srpske
Autor: redportal.rs
