Glavni problem je što ljudi radije kreću na nove dijete koje se plasiraju preko medija, nego što idu kod nutricioniste

Razvoj društvenih mreža je doneo mnogo pozitivnih aspekata za sve, a jedan od najpozitivnijih je svakako mogućnost da svaka osoba pokaže šta zna, može ili ume, a da ne bude zavisna od klasičnih medija. Jedna od takvih osoba je sigurno i naša Jovana Đaković, sportistkinja i trener za ishranu i vežbanje, koja već nekoliko godina živi i radi u Australiji. Ono što je specifično za nju jeste da je stekla poverenje ljudi sa mreže nakon odlaska u Melburn, kao i činjenica da u svojim objavama često pokazuje šta se sve može postići ukoliko se čovek naoruža disciplinom i voljom. 😊💪

U intervjuu za Redportal.rs sa Jovanom, koju inače možete pratiti na Instagramu na njenom profilu @jov__ana, pričamo o ishrani, aktuelnoj situaciji u svetu sporta, ali i specifičnostima koje su u vezi sa Srbijom kada su u pitanju svakodnevne navike koje utiču na zdravlje.

View this post on Instagram

A post shared by Jov Ana Djakovic (@jov__ana)

IZVOR: IG / @jov__ana

Kako si zapravo ušla u svet fitnesa? Da li si imala neki uzor u porodici? 🤔

Mogu reći da su roditelji na mene dosta uticali, u smislu da su me odmalena upisivali na sportove, tako da sam se bavila gimnastikom i atletikom od malih nogu. Verujem da mi je dalo dobro podlogu za sve što ću kasnije raditi. Posle ritmičke gimnastike koju sam trenirala duži niz godina, krenula sam sa krosfitom (crossfit), koketirala sa bodibildingom, takmičila se na najvišem, elitnom nivou u pauerliftingu (powerlifting), dok nisam našla neku svoju formulu treninga koja mi trenutno prija.

Rekla si jednom prilikom da ne vidiš sebe kao influensera. S obzirom na to da imaš vernu armiju pratilaca na Instagramu, da li se to promenilo?

Pa ja zapravo možda i ne razumem šta znači biti influenser 😊, tako da se tu ništa nije promenilo. Koristim Instagram da podelim neke delove svog života koji mi se u tom trenutku dele, i pričam identično kao što bih pričala sa nekim ko sedi pored mene u privatnom životu. Druga svrha je promocija nekih proizvoda i usluga koje nudim, jer je platforma stvarno odlična za to. I to je to. Ne promovišem ničije proizvode osim svojih i nekako mi je ta doslednost sebi i autentičnost najvažnija.

Takođe si rekla da sebe više vidiš kao trenera za ishranu i vežbanje nego kao fitnes instruktora. Možeš li nam objasniti razliku?

Dobro pitanje 😊. Definicije nisu baš jasne, ali ja shvatam ovako: trening (coaching) kao vežbanje ima strukturu i neki cilj koji treba da se postigne tim trenažnim procesom, dok je fitnes – vežbanje koje postoji samo radi vežbanja. Postoji mnogo ličnih trenera koji sa klijentima rade ʼod danas do sutraʼ, da se klijent izmori, i na to im se sve svodi. Ako je to fitnes, ja nisam fitnes instruktor. Moja praksa je takva da sam ja ta koja formuliše trening program i ishranu koja ima precizan krajni cilj, npr.: istrčati 10 kilometara za 45 minuta, postići čučanj u kom se diže masa duplo veća od sopstvene težine ili smanjiti procenat masti za 5%. Jedino tako možemo znati da li smo postigli cilj, jer ako nismo, onda je to vežbanje radi vežbanja, a mene to ne interesuje. Ja želim da vidim rezultat svakog napora.

Za razliku od većine ljudi koji su u poslu sa fitnesom, ti osim snage pokazuješ i okretnost, tako da smo te nedavno videli kako uspevaš da izvedeš salto unazad. Da li je tajna u tome što si uspela da uskladiš ta 2 aspekta – upravo ishrana?

U slučaju tih elemenata, rekla bih da ishrana sigurno pomaže, ali ono što je presudno su 2 stvari. Na 1. mestu to je eksplozivna snaga, koju sam stekla svojim treningom, dok je 2. bila usvajanje motoričkog šablona koji sam postigla vežbanjem skoka 2-3 puta nedeljno vise od 6 meseci. Pripadnici muškog pola, na primer, imaju prirodno mnogo jači, odnosno viši odraz, tako da neki muškarci mogu da naprave salto jako lako. Prosto, visina skoka im dozvoljava da se izvuku i sa ne tako dobrom tehnikom, dok mi žene, nažalost, moramo da uradimo sve baš kako treba da bismo uspele da se dočekamo pravilno.
View this post on Instagram

A post shared by Jov Ana Djakovic (@jov__ana)

IZVOR: IG / @jov__ana

Često naglašavaš da ne postoji univerzalna formula za svakog pojedinca kako bi postigao pravu formu. Imaš li utisak da su mediji preplavljeni pravim rešenjima koja zapravo ne funkcionišu na individualnom planu?

Apsolutno! 😊 To je verovatno i najveći problem u sferi zdravlja i ishrane. Količina dezinformacija je neverovatna, a čini se da su ljudi mnogo radiji da probaju neku novu, ʼzvučnʼ dijetu, nego da odu kod nutricioniste i nauče kako pravilno da se hrane. Pravilna ishrana je za svakog pojedinca drugačija, i bez individualnog plana nema ni pravog rešenja. Strudirala sam ishranu i kao neko ko je nekoliko godina proučavao biohemiju, fiziologiju i ishranu u razlicitim scenarijima, odnosno bolestima, mogu sa punim pravom da kažem da je 95% informacija iz medija potpuno pogrešno.

Spomenula si da kada ti se klijent javi, prvo gledaš kako se kreće da bi napravila program vežbanja koji je prilagođen samo njemu. Možeš li nam bliže objasniti kako to funkcioniše u smislu šta nas to u našim pokretima ʼodajeʼ da nam nešto fali ili da nečega imamo previše?

Da, to je presudno za uspeh programa. Vecina ljudi uskače na neke napredne treninge, kao na primer krosfit, a da pritom nema čak ni pravilno držanje. Pa zamislite kada stavite teg na loše držanje i da onda imate ponavljanja od 100 puta nekoliko puta nedeljno. Šta će se drugo desiti osim povrede? Ali to nije problem krosfita ili bilo kog drugog sporta, već je problem što nemamo neko osnovno znanje o biomehanici, koje verujem da bi trebalo da se uči u školama. Na primer, većina ljudi ne zna kako da aktivira trup, pa se onda dešava da donja leđa rade posao umesto trupa, odnosno trbušnjaka. Zato će većina polaznika da se žali na bolove u leđima, a razlog je u tome što se ne kreću dobro. Isto je i sa ramenima, ali i sa pregibačima kuka. Ljudi uglavnom ne znaju kako da aktiviraju mišiće leđa i gluteus, što dovodi do bolova u ramenima i pregibačima kuka. E to su te osnovne stvari koje treba da se nauče pre bilo čega, i to je razlog zašto ja prvo imam tu ocenu kretanja polaznika, pre dodavanja bilo kakvih težina.
View this post on Instagram

A post shared by Jov Ana Djakovic (@jov__ana)

IZVOR: IG / @jov__ana

Da li ti je teško palo preseljenje u Melburn iz Beograda? Koje su razlike između Australijanaca i Srba kada je u pitanju vežbanje, ali i sve ostalo?

Nije mi uopšte teško palo, samo sam pokupila stvari i otišla!😊 Razlike su enormne, ovde ljudi mnogo manje izlaze, imaju mnogo više životne rutine i onda im je i lakše da se obavežu na vežbanje od 4-5 puta nedeljno. Kod nas svi vole posle posla da odu na kafu, pivo itd. Kako ćete posle toga na trening? Što se svega ostalog tiče, razlika u mentalitetu je nebo i zemlja, mogla bih da pišem do sutra. Ali stvarno, ovo je neki drugi svet, sa velikim vrlinama, ali i manama.

Kada smo u pitanju mi kao Srbi, u čemu misliš da preterujemo kada je ishrana u pitanju? 😕

Definitvno alkohol, zatim pecivo, i te neke namirnice koje su kalorične a slabog nutritivnog profila.

Svet je u poslednje vreme zahvatio talas veganske ishrane. Kakav je tvoj stav o tome?

Mislim da ako neko to radi iz etičkih pobuda, kapa dole, ali činjenica je da je veganska ishrana jako deficitarna u raznim mikronutrijentima, kao što su aminokiseline, cink, gvožđe, jod ili vitamin B12. Zato ti ljudi moraju jako da vode računa o suplementaciji. Što se tiče veganizma iz drugih razloga, moje mišljenje, formirano na osnovu obrazovanja u toj oblasti, jeste da nije idealna, pogotovu ne za sportiste i ozbiljne rekreativce.

Čini se da je u vreme korone posle turizma najviše stradala industrija fitnesa, ali i sporta uopšte. Kakav je tvoj utisak, da li će biti potrebno dosta vremena da se stvari vrate na nivo od pre pandemije?

Nisam kompetentna da pričam o tome, ali rekla bih da i te kako hoće, kao i svet generalno. Na koje sve načine će se to raditi, moći ćemo da vidimo tek u sledećih godinu ili dve.

Koje sportove ti lično voliš da gledaš kad si van treninga? Uz šta najviše voliš da se opuštaš?

Najviše volim gimnastiku i UFC, mada je to više stresno nego opuštajuće.

Na kraju, imaš li nešto da poručiš čitaocima našeg portala?

Hvala puno na super pitanjima. 😊 Čitaocima predlažem da ne veruju u brza rešenja, već da pokušaju da baziraju ishranu na raznovrsnoj, neprerađenoj hrani punoj proteina, kao i da se bave fizčkom aktivnošću bar 3-4 puta nedeljno. Naravno, ako žele konkretan rezultat, treba da se obrate stručnom licu – nutricionisti ili dobrom treneru, a mogu i meni na @Jov__ana 😊. Pozdrav!
View this post on Instagram

A post shared by Jov Ana Djakovic (@jov__ana)

IZVOR: IG / @jov__ana

Autor: redportal.rs