Danas je nemoguće zamisliti fudbalsku utakmicu bez žutih i crvenih kartona, ali malo ko zna da ovaj univerzalni sistem opomena duguje svoje postojanje potpunom nesporazumu i jezičkom haosu. Tokom Svetskog prvenstva u Engleskoj 1966. godine, na utakmici između domaćina i Argentine, nemački sudija je odlučio da isključi argentinskog fudbalera sa terena. Međutim, igrač je jednostavno odbio da ode, ulazeći u višeminutnu raspravu sa arbitrom jer nijedan od njih nije govorio jezik onog drugog sudija nije znao španski, a fudbaler nije razumeo nemački ni engleski.
Ovaj incident doveo je do potpunog zastoja meča i opšte konfuzije na terenu, ali i među publikom i novinarima koji u prvi mah nisu ni shvatili da je igraču usmeno saopšteno da je isključen. Gledajući taj haos, engleski sudija Ken Aston, koji je bio zadužen za arbitre na tom turniru, shvatio je da fudbalu hitno treba jasniji, vizuelni način komunikacije koji ne zavisi od govornog jezika. Vozeći se kući nakon utakmice, dok je čekao na semaforu, Astonu je sinula genijalna ideja žuto svetlo za upozorenje, a crveno za zaustavljanje.
Ipsinspirisan semaforom, Aston je predložio uvođenje obojenih kartona koji bi bili jasni svima na stadionu, bez obzira na maternji jezik. FIFA je prihvatila njegovu ideju, pa su žuti i crveni kartoni zvanično debitovali već na sledećem Svetskom prvenstvu u Meksiku 1970. godine. Tako je jedan neprijatni jezički nesporazum sa Vemblija zauvek promenili pravila najvažnije sporedne stvari na svetu i stvorio simboliku koju danas razume svaki ljubitelj sporta na planeti.
Autor: redportal.rs
