Tina Horvat je mlada književnica iz Beograda koja je nedavno objavila svoj prvu prvu knjigu Šapice sa hladnog betona, kojom je želela da probudi empatiju kod ljudi za napuštene pse, tako što će kroz njihove likove ispričati i njihove sudbine, kao i probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju u životu na ulici. 💔😔
Možeš li nam reći nešto više o sebi? 😊
Imam 28 godina i iz Beograda sam. Oduvek mi je bila životna želja da pomažem životinjama, još od kako sam bila mala. Divila bih se udruženjima kako nesebično spasavaju živote. Sećam se još kao mala koliko sam molila mamu da mi dozvoli da imamo psa. Posle par godina molbi, napokon sam imala svog prvog psa i volela sam ga više od života. Sećam se, baka i deka u selu su imali 2 psa, najviše sam se radovala kada odem tamo i provedem vreme sa njima. Naravno, i kada vidim krave, ovce, koze ili konje, to je bila opšta radost i molbe da idem da se pomazim. 🐄🐑🐎 Ljudi su me toliko puta u životu razočarali da sam shvatila da su životinje, pogotovo psi, najbolji prijatelji. Najveća mi je želja da jednog dana imam dovoljno novca, da imam svoj azil i da mogu pomoći svakom psu i svakoj životinji u nevolji. Išla bih u klanice, otkupljivala životinje i vodila ih kod sebe da žive srećno do kraja života, onako kako zaslužuju. 🥰
Kako si se odlučila na pisanje knjige? ✒️
Moj najbolji drug se bavi izdavanjem knjiga, on je i izdavač moje knjige „Šapice sa hladnog betona”. Već par godina unazad radim na njegovom štandu na sajmu knjiga i prošle godine mi je nešto kliknulo u glavi. Rešila sam da napišem svoju knjigu koja će biti na štandu sledeće godine i prodavati se zajedno sa ostalima. Želela sam nešto drugačije što do sada nije napisano. Priče iz ugla psa, njihova osećanja, borbu i strah. 🐕🦺 Da pokažem ljudima da su i oni živa bića koja vole i tuguju, i mislim da sam uspela u tome. To je moj način da probam da pomognem i potencijalno spasim živote. Kada bi svako od nas uradio koliko može, a ne okretao glavu na probleme, svet bi bio mnogo lepše mesto. Svakako, knjigom pomažemo udruženjima, prodajom, pa i na taj način pomažemo životinjama u nevolji. Naravno, volela bih kada bi što više ljudi pročitalo knjigu, kada bi napravila neku pozitivnu promenu. 🌳
Kada si prvi put postala svesna problema napuštenih pasa i da li te je neki događaj posebno motivisao da se posvetiš baš toj temi? 🐶
Još od malena sam svesna problema, od kako sam svesna sveta u kome se nalazim. Godinama sam član raznih grupa po Fejsbuk-u, doniram novac gde mogu, hranim sve ulične pse u svom kraju, udomljavam, pomažem koliko mogu... Ako bih o nečemu pisala, to su sigurno oni. Sada radim na novoj knjizi, ispovesti ljudi i udruženja koji spasavaju životinje. 📖 Želim da ti heroji, ti velikani, ostanu zauvek zapisani, njihove ispovesti i dela nikada zaboravljena. Ljudi nestaju, događaji se, nažalost, zaboravljaju, ali knjige ostaju zauvek. ☝🏻
Kako si birala priče koje bi uključila u knjigu? Da li su u pitanju lična iskustva, priče drugih ljudi ili ima i mašte? 😇
Neke od priča su moje lične, priča o Lavu je priča o psu koji je sada kod mene, priča o Sari je priča o psu koji je sada kod mog najboljeg druga, Hana je pas koji je udomljen najbolje na svetu. Neke priče su plod mašte, ali su se sigurno dogodile, znajući u kakvom svetu živimo. Ostale su skup stvari koje sam čula i videla tokom godina.
Koji deo pisanja knjige ti je bio najteži i koliko je vremena bilo potrebno da napišeš knjigu? 🤔
Jao, svaka priča mi je bila teška! Takođe i ponovno čitanje i ispravljanje grešaka. Svaki put bih stvorila sliku u glavi o tom jadnom biću i živa se isplakala. 😭 Što se tiče motivacije, tu nije bilo problema, mogla sam satima da sedim i pišem, bez trenutka praznine. Nekoliko meseci mi je trebalo da sve napišem i složim.
Da li postoji neka konkretna priča koja te je posebno dirnula i koja je imala veliki uticaj na nastanak knjige, a koju bi podelila sa našim čitaocima? 😊
Sima! Ovo se dogodilo pre dosta godina, ali njegovo ime i lice nikada neću zaboraviti. Ostaće mi urezan u sećanje dok sam živa. U to vreme sam imala Azru, patuljastog šnaucera. Bila je predivna stvarno, ali nije znala da se igra, znate onako kada se psi međusobno igraju. Volela je loptice i šišarke, ali igru, ma kakvi... Tada se on pojavio, ulični pas, kao da ga je neko ostavio samo u kraju i nestao. Crnobraon boje, ni po čemu poseban, a ipak tako jedinstven. To je bila ljubav na prvi pogled, kako su se oni igrali, jurili parkom... 🐕 Kada bi se ugledali, ona mu je trčala u zagrljaj, neverovatno lep prizor. Noćima sam plakala, molila i preklinjala mamu da ga uzmemo, jako sam ga volela, nikada nije dozvolila. 💕 Jedno popodne smo izašle u šetnju kao i obično, očekujući Simu da će nas čekati na istom mestu kao i svako veče, ali nije se pojavio, ni tad, ni nikada više. Kasnije sam saznala da su ga otrovali... Zašto? Zato što je postojao. Nikoga nikada nije dirao, samo je želeo ljubav, pažnju i igru. Tada se nešto slomilo u meni i rešila sam da ću se boriti protiv takvih ljudi, da ću uraditi sve da im pomognem i spasim ih te sudbine. 😠
Kakve su reakcije čitalaca? 📖
Skoro svi koji su pročitali, a javili su mi utiske, rekli su da im je knjiga bila jako teška, ali i da je prelepa u isto vreme. Isplakali su se kao male bebe. Mislim da je to i potrebno da bi neko ko ne poseduje empatiju prema psima počeo da je oseća. 💞
Ono što je važno istaći jeste to da se deo prihoda od prodaje knjiga svakog meseca donira drugom udruženju koje brine o napuštenim ljubimcima. 🐕❤️ Možeš li nam reći nešto više o tome?
Od svake prodate knjige i sada novog gift programa doniramo 100 dinara udruženju. Ovaj mesec je to udruženje „Meda” iz Šapca. To je naš način da pomognemo pravim borcima i herojima koji svaki dan daju sve od sebe da spasu ove nedužne živote. To se naravno odnosi i na knjige kupljene u knjižarama i kod nas, preko sajta izdavača. 💪🏻
Šta bi predložila svakom pojedincu da na ličnom planu uradi kako bi doprineo boljem položaju napuštenih pasa, ali i životinja uopšte? 🫶🏻
Ne posedujete ih! ❗To je prvo i osnovno. Ako uzmete psa, to je za ceo život, nemojte ga napustiti kada vam „dosadi” ili dobijete dete. Taj pas vas vidi kao najboljeg prijatelja, neće preživeti bez vas i tugovaće do kraja života. Vi ste njemu ceo svet. Nahranite napuštenog psa kada ga vidite na ulici, sipajte mu vode, on ne može sam sebi da pomogne. Ako vidite da je pas povređen, da je lošeg fizičkog stanja, nemojte ga slikati samo i proslediti dalje, odvedite ga kod veterinara, pomozite mu. 🏥 Sterilišite i kastrirajte svoje ljubimce, onda ne bi bilo toliko izbačenih i napuštenih štenaca po ulici. Ljudi konstantno krive pse, vidi koliko je „lutalica” okolo, vidi čopor itd. Pa ko je za to kriv, ako ne ljudi? Nisu se psi stvorili sami od sebe tu, nisu izabrali da budu izbačeni i žive na ulici...
Kakvi su ti budući planovi? Da li planiraš da nastaviš pisanje o sličnim temama ili imaš neke druge projekte u vidu? 🤔
Radim već na sledećoj knjizi, isto će biti tema životinje, ali sada ne samo pasa nego svih životinja. Ispovesti ljudi i istinite priče. Takođe sam napisala i ljubavni roman, prvi i jedini čini mi se, koji treba izaći u prodaju do oktobra. Ali mislim da ću se držati ubuduće tema životinja. 😊
IZVOR: IG / @sapice.knjiga
Imaš li kućnog ljubimca? 😊
Imam, 2 udomljena psa – Bjuti i Lava. Takođe, imam Bobija, koji je u pansionu i traži svoj do, kornjaču i papagaja. 🐢🦜
Tvoja omiljena knjiga i zašto? 📚
Svaka knjiga o psima, životinjama generalno. Imam neku staru, skoro crno-belu koju mi je baka dala pre mnogo godina... I dalje je čuvam i učim iz nje. Takođe, volim srednjovekovne ljubavne romane i priče po istinitim događajima. Ali sam pored toga i veliki ljubitelj krimića i horor filmova, sve dok nema povređenih životinja. 🎬
Kako provodiš slobodno vreme? Da li imaš neki hobi? ⏰
Volontiram u prihvatilistu za mačke, pomažem koliko mogu, gde mogu. 🐈 Volim da šetam, planinarim. Provodim vreme sa životinjama, porodicom i prijateljima. 🥰
Poruka za čitaoce RED portala? 😊
Volite životinje oko vas. 💓 Bar pomazite psa ako ga vidite na ulici, nemojte ga terati. Svi su oni željni malo ljubavi i pažnje. Pročitajte moju knjigu, uđite u um psa i možda odlučite da udomite jednog i spasite mu život. Videćete koliko će vas usrećiti. Bez životinja ne bi bilo ni ljudi. Moramo poštovati prirodu i životinje koje nas okružuju. Duša me boli kada svake godine vidim da je nova životinja na listi ugroženih pred nestankom, sve zbog čoveka... 😔 Te životinje su godinama pre nas bile tu, i biće kada nestanemo. Ko smo mi da im uništavamo staništa, lovimo ih, zatvaramo i maltretiramo! Probudite se, dok nije prekasno. 🥺
Dečak UPAO u REKU, sestra SKOČILA da ga SPASI 💔
Autor: redportal.rs