Finska se često navodi kao primer zemlje sa najboljim obrazovnim sistemom na svetu. Njihov model, zasnovan na ravnopravnosti, odsustvu pritiska i individualnom pristupu, dugo je služio kao inspiracija mnogim državama. Međutim, poslednjih godina sve češće se govori o njegovoj mračnoj strani, a to je nedostatak socijalizacije među decom.
U finskim školama nema strogih ocena u nižim razredima, takmičenja su svedena na minimum, a učenici često rade samostalno. Iako to podstiče kreativnost i samostalnost, mnogi stručnjaci upozoravaju da deca sve manje razvijaju socijalne veštine. U društvu gde je individualnost visoko cenjena, sve je više mladih koji osećaju usamljenost i teško ostvaruju bliske odnose sa vršnjacima.
Zbog takvog sistema, deca provode manje vremena u grupnim aktivnostima, a digitalna komunikacija dodatno smanjuje lični kontakt. Nastavnici primećuju da đaci umeju odlično da analiziraju, ali se teže snalaze u timskom radu, izražavanju emocija ili rešavanju sukoba.
Psiholozi upozoravaju da se to odražava i kasnije u životu, dok mnogi tinejdžeri i mladi odrasli u Finskoj već pate od osećaja izolovanosti i anksioznosti, uprkos spoljašnjem uspehu. Dakle, iako finski model nudi slobodu i balans između škole i privatnog života, pokazuje se da preveliki naglasak na individualnost može imati visoku cenu u vidu generacija koje znaju mnogo, ali se sve teže povezuju jedni sa drugima.
Saveti sociologa kako da se REŠIMO STRAHOVA 👆
Autor: Balša Stupar
