Iako su se od 18. maja kada je počela kampanje pod imenom Dan rezervoara strasti u velikoj meri smirile, bes javnosti je i dalje prisutan u Seulu i drugim gradovima, tako da se trenutno ne vidi jasan kraj skandala do kojeg je došlo, po svemu sudeći, zbog nesmotrenosti osoblja zaposlenim u marketingu čucenog lanca kafića.
IZVOR: YT / Reuters
Naime, 18. maja 1980. godine u Južnoj Koreji se desio masakr u gradu Gvanždju prilikom demonstracija studenata koji su protestovali protiv puča koji je izvršio general Čun Du-hvan (Chun Du-hwan) dan ranije, nakon kojeg se proglasio predsednikom ove zemlje. Protest je nasilno ugušila vojska, a pored ostalih sredstava korišćeni su i tenkovi, dok broj stradalih nikada nije tačno utvrđen (brojke variraju od 500 do 3.000 ljudi).
Međutim, u korejskom jeziku (isto kao u engleskom, uostalom), reč za tenk i za veći rezervoar su homonimi, tako da je pokretanje kampanje pod imenom Dan rezervoara (što je bio smisao, buduči da se nudila kafa u većim čašama po promotivnim cenama) a koje ujedno može da znači i Dan tenkova, i to baš na dan kada se desio masakr nad studentima i drugim demonstrantima pre 46 godina - na kraju izazvalo žestoke reakcije širom zemlje, a ceo slučaj je poprimio tolike razmere da je na kraju i predsednik morao da reaguje.
Situacija je otišla toliko daleko da je vlasnik lokalnog Starbaksa morao da se javno izvini na državnoj televiziji, dok su svi zaposleni koji su radili ovu kampanju dobili otkaze, između ostalih i izvršni direktor kompanije Son Džong-hjun.
Već u toku 18. maja mrežu su preplavili snimci razjarenih ljudi kako razbijaju promotovine čaše i šolje (velikog rezervoara) po tržnim centrima, a protesti su održani i ispred svih lokala.
Osim ovog, inače dovoljno velikog problema, korisnike je dodatno razjarilo što se u kampanju ušlo sa sloganom Udarac u sto, budući da su ovu frazu koristili provladini mediji 1987. godine nakon smrti studentskog aktiviste Park Džong-čula (Park Jong-chul) koji je preminuo tokom ispitivanja u policiji. Naime, u objašnjenju policije oko njegove smrti pisalo je da je Park umro jer je policajac koji ga je ispitivao u jednom trenutku jako udario pesnicom o sto.
Ceo slučaj je takođe otkrio i velike mane savremenih tokova u marketingu i pristupu odnosima sa javnošću. budući da su marketinški stručnjaci izabrali slogan nakon konsultacija sa AI, a nažalost ispostavilo se i da mnogi menadžeri kompanije koji su odobrili kampanju nisu ni gledali mejlove u kojima im je predstavljan marketinški materijal.
Ipak, ništa od navedenih poteza kompanije nije smirilo negodovanje i bes javnosti, tako da je jedan od najpopularnijih brendova koji inače ima oko 2.100 kafića u ovoj zemlji, samo u toku prve nedelje imao pad od 26 odsto u prometu, dok je skoro 200.000 ljudi tražilo povraćaj novca iz pretplate proizvoda.
- Izuzetno ozbiljno shvatam činjenicu da su mnogi ljudi osetili duboku bol i bes zbog neprikladne marketinške kampanje domaćeg Starbaksa - rekao je milijarder i vlasnik kompanije 'Šinsagi', koja je i vlasnik licence za Starbaks u Južnoj Koreji, Čung Jong-džin.
Ipak, ožalošćene porodice i organizacije povezane sa očuvanjem sećanja na pomenute događaje odbile su Čungovo izvinjenje, tako da je stariji brat Park Džong-čula pisao policiji i tužilaštvu, zahtevajući da se direktor Son i vlasnik Šinsagija optuže za vređanje sećanja na žrtve, tako da se protiv njih sad i vodi postupak po ovoj prijavi.
IZVOR: YT / KOREA NOW
U međuvremenu su i vladine agencije prestale da naručuju poklon kartice Starbaksa, dok je ministarstvo odbrane je obustavilo partnerstvo sa lancem, dok je lider Demokratske stranke Jung Čung-re javno rekao da Čung treba da klekne pred nacijom u znak pokajanja. Skandal je na kraju došao i do samog predsednika Li Dže Mjunga koji je morao da reaguje - koji je odgovorne nazvao trećerazrednim trgovcima.
Dodatni problem predstavlja i činjenica da pripadnici desničarskih organizacija decenijama podržavaju narativ da su demonstranti u Gvangadžuu bili simpatizeri Severne Koreje, iako je Vrhovni sud ovog februara doneo presudu po kojoj se ta tvrdnja smatra za klevetničku. Naime, debate o dešavanjima u ovom gradu 18. maja 1980. godine su ponovo dobile na važnosti pre dve godine nakon neuspelog proglašenja vanrednog stanja od strane Jun Suk Jeola, što je ponovo pokrenulo temu oko granica demokratije, autoritarizma i državnom nasilju.
Autor: redportal.rs
