Istraživači iz Okean konzervatorijuma i Univerziteta u Torontu sproveli su značajno istraživanje koje je izazvalo zabrinutost zbog otkrića da se u hrani bogatoj proteinima nalazi mikroplastika.
Rezultati studije su pokazali da prosečni odrasli stanovnik Severne Amerike godišnje konzumira najmanje 11.000 komada mikroplastike.
Analizirajući različite izvore proteina, uključujući plodove mora, svinjetinu, piletinu, govedinu i tofu, otkrili su da se mikroplastika nalazila u gotovo 90% uzoraka hrane.
Ovo otkriće je posebno uznemirujuće kada se uzme u obzir da je najviše mikroplastike pronađeno u prerađenim proizvodima, porciji pohovanih škampa, a zatim u biljnim i pilećim „nagetsima”. To ukazuje da bi proces prerade hrane mogao biti jedan od izvora kontaminacije.
Nasuprot tome, najmanje mikroplastike imala su pileća prsa, svinjski file i tofu.
Iako još uvek nemamo jasnu sliku o posledicama unosa mikroplastike po ljudsko zdravlje, ovaj problem moramo shvatiti ozbiljno.
Stručnjaci upozoravaju da će se mikroplastika zadržati u okolini ako ljudi nastave da koriste plastiku koja je dizajnirana da traje dugo. Postoji potreba za dizajniranjem materijala koji se bezopasno razgrađuju u prirodi, a ne u sitne čestice koje se onda inkorporiraju u hranu.
Ekološki prihvatljivije alternative plastici, kao što su materijali izrađeni od recikliranih morskih trava i algi, postaju, srećom, sve popularnije.
Recikliranje mikroplastike predstavlja izazov zbog njene male veličine i rasprostranjenosti u životnoj sredini. Postoje napori i istraživanja usmerena na poboljšanje procesa recikliranja mikroplastike, kao i mogućnost biodegradacije mikroplastike pomoću određenih vrsta bakterija ili gljivica koje mogu razgraditi plastiku.
Autor: redportal.rs
