Po prvi put, naučnici su uspešno transplantirali organ koji je bio zamrznut i odmrznut. Novi podvig do sada je izveden samo na laboratorijskim pacovima, ali istraživači veruju da bi jednog dana mogao povećati dostupnost ljudskih organa za transplantacije koje spasavaju život.
Organi se mogu sačuvati dugotrajnim metodama krioprezervacije kao što je vitrifikacija, proces pumpanja organa krioprotektivnim hemikalijama i hlađenje dovoljno brzo da se ne formiraju kristali leda. Problem se, međutim, javlja kada pokušate da vratite organ na telesnu temperaturu. Da bi prevazišli ovaj problem, naučnici sa Univerziteta u Minesoti razvili su novi proces nanozagrevanja koji zagreva organ brzo i ravnomerno iznutra, a ne samo na njegovoj površini.
- Ovo je prvi put da je neko objavio robustan protokol za dugotrajno skladištenje, zagrevanje i uspešnu transplantaciju funkcionalno očuvanog organa kod životinje - rekao je Džon Bišof, ko-autor studije i profesor mašinstva i direktor Institut za inženjering u medicini Univerziteta u Minesoti, navodi se u saopštenju.
- Sva naša istraživanja tokom više od jedne decenije i istraživanja naših kolega na terenu pokazala su da bi ovaj proces trebalo da funkcioniše, zatim da bi mogao da funkcioniše, ali sada smo pokazali da zaista funkcioniše - dodao je Bišof.
U svojim eksperimentima, tim je kriogenski čuvao bubrege pacova do 100 dana, a zatim ih je uspešno zagrejao, očistio od krioprotektivnih hemikalija i ponovo presadio u 5 živih pacova. U roku od 30 dana, svi pacovi su imali punu funkciju bubrega koja se nije razlikovala od zdravog tipičnog organa.
Nova metoda koristi nanočestice oksida gvožđa koje se preplavljuju kroz krvne sudove organa. Kada se nanočestice aktiviraju elektromagnetnim talasima, one zagrevaju i zagrevaju organ ravnomerno, kao što se voda zagreva u hrani u mikrotalasnoj pećnici.
- To je veoma komplikovan proces. Nismo bili iznenađeni što je ovo uspelo, ali nećemo biti iznenađeni ako ne uspe. Veoma sam ponosan na naš tim - objasnio je Majkl Eteridž, glavni istraživač u odeljenju za mašinsko inženjerstvo Univerziteta.
Upitno je da li se ova tehnologija može primeniti na ljude. Procenjuje se da se 20 procenata bubrega doniranih za transplantaciju svake godine potroši jer im istekne pre nego što primalac može da im pristupi. Sa ovom tehnologijom krioprezervacije koja se primenjuje na ljude, ovo bi potencijalno moglo postati problem prošlosti.
Studija ja je objavljena u časopisu Nature Communications.
Autor: redportal.rs
