Koliko dobro morski psi zapravo čuju dugo nije bilo potpuno jasno, pre svega zato što je njihove slušne sposobnosti teško precizno ispitati u kontrolisanim uslovima. Sluh im je veoma važan jer pomoću njega mogu da pronalaze plen, izbegavaju opasnosti i lociraju potencijalne partnere.
Nova studija naučnika sa Univerziteta Florida Atlantik pokazala je da crnovrhe ajkule (Carcharhinus limbatus) mogu da registruju zvuk sa udaljenosti od čak 74 metra.
Istraživači su eksperiment sproveli uz obalu jugoistočne Floride koristeći brod i dron. Sa broda su emitovali pulsirajuće zvukove niske frekvencije, dok su pomoću dva podvodna mikrofona pratili način na koji se zvuk širi kroz vodu.
Dron je leteo između 40 i 50 metara iznad površine mora i snimao ponašanje ajkula nakon emitovanja zvuka. Naučnici su koristili tri testna zvuka različitih frekvencija, kao i jedan kontrolni zvuk koji se nalazio izvan njihovog slušnog opsega.
Crnovrhe ajkule odabrane su zato što se svake zime okupljaju na određenom području uz obalu Floride, gde je voda dovoljno plitka i bistra da njihovo kretanje može da se prati iz vazduha.
- Njihova brojnost i dostupnost omogućile su nam da ih posmatramo odozgo bez ometanja njihovog prirodnog ponašanja, a istovremeno smo im emitovali kontrolisane podvodne zvukove - kaže zoolog Stiven Kadžijura.
Ajkule su, očekivano, uglavnom ignorisale kontrolni zvuk. Na testne zvukove, međutim, reagovale su u između 71,1 i 87 odsto slučajeva, u zavisnosti od frekvencije.
Najveća udaljenost sa koje je zabeležena reakcija jedne ajkule iznosila je 74 metra, dok su na sve tri korišćene frekvencije registrovane reakcije sa udaljenosti do 62 metra.
Posebno je zanimljiv način na koji su životinje reagovale. Svaka zabeležena reakcija uključivala je nagli zaokret od izvora zvuka, što ukazuje na to da su ajkule mogle da odrede iz kog pravca zvuk dolazi.
Rezultati su značajni i zato što su ajkule reagovale na zvukove koji su dolazili iz takozvanog dalekog akustičnog polja, gde su pokreti čestica vode mnogo suptilniji nego u neposrednoj blizini izvora zvuka.
- Ovaj nalaz je posebno zanimljiv jer su morski psi reagovali na zvukove izvan akustičnog bliskog polja, gde se zvuk ponaša drugačije. To sugeriše da detektuju kretanje čestica povezano sa zvukom i na znatnim udaljenostima od izvora, što dosad nismo uspeli dokazati kod morskih pasa koji slobodno plivaju - objašnjava Kadžijura.
Za razliku od mnogih riba koštunjača, ajkule nemaju plivaći mehur ispunjen gasom koji može da pomogne u registrovanju zvuka pretvaranjem zvučnog pritiska u vibracije. Naučnici zbog toga pretpostavljaju da crnovrhe ajkule na neki način direktno registruju kretanje čestica vode.
- Okean je akustično okruženje, a morski psi očigledno su mu prilagođeni na načine koje tek počinjemo razumeti. Sposobnost otkrivanja i reagovanja na zvukove s udaljenosti od više desetaka metara daje ovim grabljivcima važan izvor informacija o okruženju. Sledeće je pitanje kako im njihov senzorni sistem omogućava da uhvate i interpretiraju te udaljene zvukove - ističe Kadžijura.
Biološkinja Kerolajn Salivan naglasila je da je upravo izvođenje eksperimenta u prirodnom okruženju bilo veoma važno za dobijene rezultate.
- Eksperimenti sa sluhom u bazenu rezultiraju odbijanjem zvuka od zidova, što stvara složene i zbunjujuće signale. To je kao da ste u kući ogledala. Zato je toliko važno sprovoditi ovakve eksperimente u okeanu s divljim morskim psima kako bismo dobili prirodnu reakciju - kaže ona.
Istraživači sada imaju jasniju sliku o tome koliko dobro ajkule mogu da čuju u svom prirodnom okruženju, dok će buduća istraživanja pokušati da objasne na koji način njihov slušni sistem registruje i obrađuje zvukove sa tako velikih udaljenosti.
Pog*nuo mladić (17): Tri osobe povređene 🚨
IZMENE U SAOBRAĆAJU ZBOG RADOVA U MILANA RAKIĆA ❗🚌
Autor: REDPORTAL.RS
