Iako je opštepoznato da su vrane i gavrani izuzetno pametni – da prepoznaju ljudska lica, koriste alat i rešavaju složene zagonetke – istraživači su otkrili njihovu novu, supermoć. Ove ptice ne samo da razlikuju količine, već razumeju koncept nule i u stanju su da rade složene statističke analize i broje naglas.
Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za ovu oblast, profesor neurobiologije Andreas Nider sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj, godinama je proučavao mozak majmuna, a onda je odlučio da testira vrane. Iako su se ptice i sisari evolutivno razdvojili pre više od 360 miliona godina, profesor Nider je otkrio da njihovi potpuno različiti mozgovi procesuiraju brojeve na zapanjujuće sličan način. On ističe da su vrane, zbog svog fleksibilnog ponašanja, zapravo "pernati primati u vazduhu".
Istraživanje inteligencije ovih životinja zahteva rigorozne eksperimente i dugotrajnu obuku, a profesor objašnjava da svaka ptica ima svoj jedinstveni karakter.
- Neke su radoznale i avanturistički nastrojene, druge su oprezne i rezervisane, a neke uče nove zadatke mnogo brže od drugih. Neke su pouzdani, visoko motivisani radnici koji dosledno rade dan za danom. Druge su osetljive dive koje kao da zahtevaju poseban tretman pre nego što pristanu na saradnju - objašnjava Andreas Nider.
Koncept nule i urođena statistika: Kako vrana donosi odluke?
Naučnici su otišli korak dalje i otkrili da vrane savršeno razumeju koncept nule, što je prilično apstraktan pojam čak i za ljude. Ptice su prvo trenirane da prepoznaju grupe od jednog, dva, tri ili četiri objekta, a zatim su im prikazivani potpuno prazni ekrani. Vrane su prazan skup tretirale kao količinu koja dolazi pre broja jedan. Najbolji dokaz za to bile su njihove greške – nulu su mnogo češće mešale sa brojem jedan nego sa većim brojevima, baš kao što bi to uradio čovek. Skeneri su potvrdili da u njihovom mozgu postoje specifični neuroni koji reaguju isključivo na „ništa“.
Takođe, vrane su pokazale neverovatnu sposobnost za statističku analizu pod uticajem neizvesnosti. Kada su im na ekranima osetljivim na dodir prikazivani različiti geometrijski oblici koji su donosili hranu sa različitom verovatnoćom (od 10% do 90%), vrane su nepogrešivo birale simbole koji statistički donose najveću korist. One ne rešavaju jednačine, ali iz iskustva izvlače statističke zakonitosti kako bi donele najbolju odluku.
Zanimljivo je da sličnu intuitivnu svest o količinama i nuli imaju i bebe stare do četiri godine, pre nego što uopšte nauče jezik i simbole, što dokazuje da ljudska matematika počiva na drevnim kognitivnim sistemima starim stotinama miliona godina.
Najveći šok: Vrane znaju da broje naglas
Za opštu javnost verovatno najveće iznenađenje predstavlja činjenica da vrane zapravo spadaju u ptice pevačice, iako njihovo kreštanje ne zvuči nimalo melodično. One fantastično imitiraju zvukove, pa čak i ljudski govor, a najnovija studija objavljena u prestižnom časopisu Sajens (Science) otkrila je da vrane mogu svesno da kontrolišu svoje oglašavanje i da pomoću njega – broje!
- Trenirali smo vrane da proizvedu tačan broj krikova - između jedan i četiri. Neverovatno je da one ne samo da su generisale tačan broj oglašavanja, već se činilo da u glavi pripremaju nameravani broj pre nego što uopšte počnu da viču - kao odgovor na vizuelne ili auditivne signale - ističe profesor Nider.
Ovo dokazuje da njihovo „gakanje“ nije refleksni krik, već rezultat namerne kognitivne kontrole. Vrana u glavi ima informaciju o broju i koristi je da vodi sopstvenu seriju vokalnih akcija, što je osobina koja se smatra direktnim preduslovom za razvoj složene komunikacije i, na kraju krajeva, samog jezika.
TOPLOTNI TALAS pa potom HLADAN TUŠ 🥵/🥶
Autor: redportal.rs
