Naučnici traže UZROK porasta raka debelog creva kod MLADIH 🤔

Analiziraju uzorke stare i do 100 godina

Naučnici će proučavati uzorke raka debelog creva stare i do jednog veka kako bi pokušali da otkriju zašto ova bolest sve češće pogađa mlade ljude. Iako se rak creva i dalje najčešće dijagnostikuje kod starijih, u poslednjih nekoliko decenija zabeležen je zabrinjavajući rast broja obolelih među mladima širom sveta. U Ujedinjenom Kraljevstvu, broj slučajeva kod osoba mlađih od 24 godine porastao je za čak 75 odsto od ranih devedesetih, prenosi BBC.

Jedna od onih koji su se suočili s ovom dijagnozom je Holi, danas 27-godišnjakinja. Njeni simptomi, nadutost i nagli gubitak kilograma, u početku su pripisivani sindromu iritabilnog creva. Tek kada joj se stanje ozbiljno pogoršalo i kada je završila na hitnoj pomoći, lekari su otkrili uznapredovali rak debelog creva. Tada je imala samo 23 godine i morala je da prođe kroz izuzetno agresivno lečenje.

Holi kaže da ju je intenzivna hemoterapija promenila na načine koje nije mogla da zamisli i da joj je najteže bilo da prihvati da se njen život zauvek promenio. Danas živi sa stomom i redovno ide na kontrole. Više od 3 godine nema rak i planira venčanje, ali priznaje da je bilo trenutaka kada je zbog dijagnoze u tako ranoj životnoj dobi bila potpuno slomljena. Često se pitala zašto se to dogodilo baš njoj.

Na to pitanje nauka još nema jasan odgovor. Kao mogući razlozi porasta bolesti pominju se gojaznost, ultra-prerađena hrana, česta upotreba antibiotika, promene u crevnom mikrobiomu, ali i zagađenje vazduha i mikroplastika.

Stručnjaci upozoravaju da rak debelog creva kod osoba mlađih od 50 godina raste širom sveta i da postaje sve ozbiljniji javnozdravstveni problem. Zbog toga je pokrenuto opsežno istraživanje u kojem se analizira jedinstvena arhiva desetina hiljada uzoraka raka, sačuvanih u podrumu Nacionalne bolnice za bolesti creva St Mark’s.

Ovi uzorci, koji potiču od pacijenata lečenih tokom više decenija, sada se podvrgavaju savremenim molekularnim analizama koje ranije nisu bile moguće. Tumori i prateće crevne bakterije očuvani su u parafinskom vosku, a naučnici pokušavaju da u njihovoj DNK pronađu takozvane „potpise“, tragove koji ukazuju na konkretne uzroke nastanka raka.

Jedna od glavnih hipoteza jeste da određeni soj bakterije E. coli, koji je danas prisutan u crevima mladih ljudi, ranije nije bio rasprostranjen. Smatra se da ove bakterije proizvode toksine koji oštećuju DNK crevnog tkiva i mogu da pokrenu razvoj raka. Ako je ova teorija tačna, naučnici očekuju da će se tragovi takvih oštećenja sve češće pojavljivati u novijim uzorcima, a ređe u starijima.

Bez obzira na konačan ishod, istraživači ističu da je ova arhiva izuzetno vredan resurs i veruju da bi upravo u tim starim uzorcima mogao da se krije odgovor na pitanje zašto rak debelog creva sve češće pogađa mlade.