Jedan od najtežih trenutaka u napredovanju Alchajmerove bolesti nastupa kada oboleli više ne prepoznaju lica najbližih i izgube uspomene na porodicu i prijatelje. Novo istraživanje donosi tračak nade i moguće objašnjenje zašto se to dešava. Naučnici su otkrili mehanizam koji stoji iza gubitka socijalnog pamćenja, što bi moglo otvoriti put novim terapijama, navodi Science Alert.
Istraživanje na miševima, koje su sproveli stručnjaci sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Virdžinija i Virginia Techa, pokazalo je da bi važnu ulogu u gubitku pamćenja mogli imati poremećaji u specijalizovanim strukturama koje podržavaju veze između neurona. Te strukture, takozvane perineuronske mreže, obavijaju određene neurone i stabilizuju sinaptičke kontakte, što je ključno za normalnu komunikaciju i formiranje sećanja.
- Otkrivanje strukturne promene koja objašnjava specifičan gubitak pamćenja kod Alzheimerove bolesti je vrlo uzbudljivo. Ovo je nova meta za potencijalne terapije i već imamo moguće kandidate za lekove - rekao je neuroznanstvenik Harald Sontheimer.
Naučnici su sumnjali da propadanje ovih mreža utiče na napredovanje bolesti. Tokom eksperimenta miševi su, nakon što su im perineuronske mreže oslabile u delu hipokampusa zvanom CA2, izgubili sposobnost prepoznavanja drugih miševa. Ipak, i dalje su pamtili predmete u svom okruženju. To podseća na stanje kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću, kod kojih socijalno pamćenje nestaje brže od pamćenja objekata.
- Otkrili smo da perineuronske mreže čuvaju socijalna sećanja i da njihov gubitak dovodi do toga da ljudi teže pamte svoje bližnje - objasnila je autorka studije Lata Chaunsali.
Tim je zatim proverio mogu li ovaj proces usporiti. Koristili su inhibitore enzima MMP, koji razgrađuju proteine u perineuronskim mrežama. Miševi sa Alzheimerovom bolešću, koji su dobili ove inhibitore, imali su manja oštećenja mreža i bolje su zadržali socijalno pamćenje.
- Kada smo ove strukture zaštitili rano u životu, miševi koji su patili od bolesti bili su bolji u pamćenju svojih socijalnih interakcija - rekla je Chaunsali.
Procene kažu da danas oko 55 miliona ljudi živi sa demencijom, a Alchajmer čini više od 60 posto slučajeva. Broj obolelih će nastaviti da raste kako populacija stari. Iako ovi rezultati pružaju nadu, naučnici upozoravaju da su preliminarni i da je potrebno mnogo dodatnih istraživanja pre nego što se njihov pristup primeni na ljudima.
Sontheimer je poručio da treba ostati oprezan:
- Lekovi koje imamo mogu usporiti gubitak perineuronskih mreža i odložiti gubitak pamćenja, ali moramo temeljno proveriti njihovu bezbednost i efikasnost pre primene kod ljudi.
VUČIĆ danas sa NEMAČKIM ŠEFOM DIPLOMATIJE: 🤝
KOŠARKA: ZVEZDA večeras gostuje u LJUBLJANI 🏀
TELEFONI i LAPTOPOVI će POSKUPETI sledeće godine 📱💻💸
Autor: redportal.rs
