- Otac je želeo samo jedno – da dođe u Loznicu i vidi mene i novorođenog unuka. Prodao je stoku da donese hranu meni i mojoj deci, ali nije uspeo da pređe Drinu. Nikada ga više nisam videla - svedoči Branka Živković iz Donje Kamenice, kod Zvornika, za Memorijalni centar Republike Srpske. Za nepuna dva meseca izgubila je oca Krstu i brata Miću Tešića.
Branka je odrasla u zemljoradničkoj porodici u Donjoj Kamenici kod Zvornika. Oca Krstu pamti kao čoveka čije su poštenje cenili i Srbi i Muslimani. Sa svojim volovima radio je na imanjima širom okolnih sela, a komšije su ga pamtile kao čoveka koji nikada nije prisvojio ništa što nije bilo njegovo.
- Ako bi nešto našao na putu, okačio bi na ogradu da vlasnik dođe po to. Takav je bio moj tata.
Čak ni kada je počeo rat nije dozvolio da njegovi volovi uđu u tuđu njivu.
- Govorio je: To nije moje. Nekad će se svako vratiti svome.
Foto: memorijalni centar republike srpske
Početkom aprila 1992. godine Branka je, u osmom mesecu trudnoće, sa trogodišnjom ćerkom izbegla u Loznicu. Nekoliko nedelja kasnije rodila je sina. Krsto je želeo da vidi unuka kojeg nikada nije upoznao. Prodao je jedno june kako bi ćerki doneo hranu i pomoć, ali kada je stigao do Drine nije bilo čamca kojim bi prešao na drugu obalu. Vratio se kući.
Bio je to njihov poslednji susret.
Nekoliko meseci kasnije, nakon pada Novog Sela, 17. septembra 1992. godine snage takozvane Armije BiH pokrenule su napad i na Donju Kamenicu. Krsto je tog jutra izašao ispred kuće da vidi šta se dešava, ne želeći da opasnosti izloži svoje sinove. Rekao je sinu: ‘Ti idi da doručkuješ, ja ću samo da obiđem.’ Nije odmakao ni dvesta metara kada je pogođen. Njegove poslednje reči bile su: „Joj, sine.“
Brankin brat Srećo pokušao je da mu pritrči, ali su rafali bili toliko jaki da je bio primoran da se skloni u rov. Upravo zahvaljujući Krstinoj žrtvi, priseća se Branka, ostali članovi porodice uspeli su da se povuku i prežive napad.
Foto: memorijalni centar republike srpske
- Tata je nas sve spasao - govorio joj je kasnije brat Mićo.
Ali tragedija porodice tu nije stala.
Mićo Tešić imao je samo dvadeset četiri godine. Nedugo pre rata odslužio je vojsku i zaposlio se u Beogradu. Bio je vedar, omiljen u društvu i, kako kaže njegova sestra, čovek koji je uvek nastojao da pomogne drugima. Iz Beograda je došao s namerom da poseti sestru i sestrića, ali je usput pristao da na položaju zameni rođaka kako bi ovaj mogao da obiđe svoju porodicu u izbeglištvu.
Na položaj je otišao 5. novembra.
Već narednog jutra, 6. novembra 1992. godine, tokom napada pripadnika takozvane Armije BiH na Glođansko brdo, Mićo je nestao.
Porodica je tri meseca živela u nadi da je živ i zarobljen. Tek nakon otkrivanja masovne grobnice pronašli su njegove posmrtne ostatke.
- Prepoznala sam ga po leđima i po plavoj trenerci. Imao je samo dvadeset četiri godine.
Branka kaže da je to bio najteži trenutak njenog života.
- Moju priču ne mogu ispričati ni za trideset godina.
Iako je preživela gubitak oca i brata, a posle rata izgubila i preostalu braću, Branka nije dozvolila da u njoj ostane mržnja.
Kada se porodica vratila u Zvornik, njen sin je u školi dobio drugove i drugarice muslimanske nacionalnosti. Seća se da joj je jednog dana rekao kako se druži sa devojčicom Inom i jednim dečakom.
- Rekla sam mu: Sine, nemoj nikoga da vređaš. Samo budi čovek. Deca nisu ni za šta kriva.
Ta devojčica godinama je dolazila u njihovu kuću i družila se sa njenim sinom.
- Ne mrzim nikoga. Treba da čuvamo Republiku Srpsku, ali i da ostanemo ljudi.
U tim rečima danas vidi najveću pobedu nad svim što je njena porodica preživela – da bol nije pretvorila u mržnju, nego u zavet da se stradanje pamti, a da nove generacije odrastaju bez tereta osvete.
Kompletno svedočanstvo Branke Živković dostupno je na zvaničnoj stranici Memorijalnog centra Republike Srpske na sledećem linku.
https://memorijalni-centar.rs/svjedocanstva/branka-zivkovic/
Povodom obeležavanja 34 godine od stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču, Memorijalni centar Republike Srpske prikazaće serijal do sada nedovoljno poznatih svedočanstava široj javnosti o stradanju srpskog naroda tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata. Svedočanstva će biti objavljivana svakodnevno na digitalnim platformama Memorijalnog centra Republike Srpske.
Centralna komemoracija u sećanje na stradanje 3.267 Srba Srednjeg Podrinja i Birča biće održana u Bratuncu 4. jula, uz ovogodišnju poruku:
U BRATUNAC SE NE ZOVE, U BRATUNAC SE IDE.
U Bratunac se NE ZOVE, u Bratunac se IDE
Autor: redportal.rs
