- Vratila se da vidi može li nešto da pomogne, da bude sa mužem i sa bratom mojim. Međutim, vratila se na smrt.
Ovim rečima Marko Ilić iz zaseoka Ilići u Gornjim Magašićima opisuje sudbinu svoje snahe Ljubinke Ilić, jedne od osam žrtava napada na Magašiće 20. jula 1992. godine.
Marko Ilić rođen je 1952. godine u Magašićima. Odrastao je u skromnoj, ali složnoj porodici sa bratom, ocem i majkom. Završio je elektrotehničku školu, a brat ugostiteljsku. Živeo je normalnim seoskim životom, kao i većina u selu.
Pre rata u Magašićima je živelo mešovito stanovništvo, ali nije se gledalo ko je koje vere, svedoči Marko. Njegov najbolji drug bio je Musliman Lutvo, kod koga je, kako sam kaže, više hleba i meda pojeo nego kod kuće. Selo je bilo primer dobrog suživota – i za veselje i za tugu dolazili su jedni kod drugih.
Kada je počeo rat, zbog iskustva koje je stekao na ratištu u Hrvatskoj, meštani su Marka postavili za komandira sela. U prvim mesecima sukoba nastojao je da sačuva mir i zaštiti sve stanovnike Magašića. Muslimanskim porodicama omogućeno je da napuste selo, a Marko kaže da su do poslednjeg dana bili zaštićeni i sigurni.
Ubrzo su, međutim, napadi na srpska sela postali sve učestaliji. Prostor koji su branili bio je širok, a branilaca malo. Svega tridesetak ljudi čuvalo je područje od Lamešca do Ježeštice, dok su se žene, deca i starci noću okupljali u nekoliko kuća verujući da će tako biti bezbedniji.
Dvadesetog jula 1992. došlo je do najtežeg napada. Ovaj napad je izveden u uslovima kada je stupilo na snagu dogovoreno primirje. Prema navodima iz Krivične prijave SJB Bratunac i Izveštaja CJB Bijeljina, pripadnici tzv. TO Srebrenica izveli su napad na Magašiće 20. jula 1992. godine u popodnevnim časovima kada je većina meštana obavljala poljske radove. Napad je izvršen iz pravca Blječeve, Čizmića i Potočara, a prethodno su Magašići okruženi sa svih strana kako bi se onemogućio beg stanovništva.
Foto: memorijalni centar republike srpske
Neprijatelj je napao sa svih strana u velikom broju. Civilno stanovništvo krenulo je putem ka Kravici, računajući da će tamo naići na interventnu jedinicu i policiju. Međutim, na putu im je postavljena zaseda.
Tog dana poginulo je osmoro meštana: Ljubinka Ilić, Marjan Ilić, Milenija Ilić, Zorka Ilić, Ljubica Milanović, Ljiljana Ilić (koja je bila u sedmom mesecu trudnoće), Ljeposava Popović i Blagoje Popović. Ljubinka i Marjan su pokušali da pripreme hranu za borce kada je napad počeo. Prilikom bežanja, Ljubinka je pogođena sa tri metka u grudi. Marjan je smrtno ranjen u glavu. Stariji supružnici Ljeposava i Blagoje zaklani su u podrumu svoje kuće. Ljilja Ilić, žena u poodmakloj trudnoći i Milenija, gluvonema rođaka, ubijene su u toku bežanja iz sela.
Marko Ilić nije bio neposredno na mestu napada, ali je bio prisutan kada su tela izvlačena. Seća se da su svi znali ko je ko, pa su tela odvezena u Bratunac na identifikaciju i pripremu za sahranu.
Nakon ovih tragičnih događaja, Marko je otišao u Beograd. Njegov brat je ostao da čuva porodicu. Ili idi ti ili idem ja. Neko mora da ostane da hrani porodicu, rekao mu je brat.
Danas Marko Ilić sa porodicom i meštanima neguje sećanje na sve poginule. Napravili su spomen-sobu u selu kako se ne bi zaboravili oni koji su tu živeli i stradali.
O svim žrtvama govori sa poštovanjem:
- Svi su bili plemenite duše. Posebno Milenija, koja je iako gluvonema, mogla sa svakim da se dogovori gestovima. Stari Ljeposava i Blagoje bili su izrazito pošteni i dobri ljudi. Nikome na senku nisu stali.
Ljubinka je, kako kaže Marko, iz izbeglištva kod Krupnja došla nazad da bude sa mužem i bratom, ali je tim povratkom izgubila život.
Kompletno svedočanstvo Marka Ilića dostupno je na zvaničnoj stranici Memorijalnog centra Republike Srpske na sledećem linku.
https://memorijalni-centar.rs/svjedocanstva/marko-ilic/
Povodom obeležavanja 34 godine od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču, Memorijalni centar Republike Srpske prikazaće serijal do sada nedovoljno poznatih svedočanstava široj javnosti o stradanju srpskog naroda na ovom prostoru tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata. Svedočanstva će biti objavljivana svakodnevno na digitalnim platformama Memorijalnog centra Republike Srpske. Centralna komemoracija u sećanje na stradanje 3.267 Srba srednjeg Podrinja i Birča biće održana u Bratuncu 4. jula, uz ovogodišnju poruku:
U BRATUNAC SE NE ZOVE, U BRATUNAC SE IDE!
Autor: redportal.rs
