Rast cena nafte na 86 dolara po barelu nakon što su najveći svetski proizvođači najavili iznenadno smanjenje proizvodnje verovatno će izazvati nove tenzije sa SAD dok zapadne vlade pokušavaju da obuzdaju inflaciju, prenosi danas Gardijan.
Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK+, koja uključuje glavne proizvođače Saudijsku Arabiju, Irak i Rusiju, saopštila je da će smanjiti proizvodnju za oko milion barela dnevno, što predstavlja oko 3,7 odsto globalne potražnje.
Odluka je izazvala trenutni skok fjučers ugovora na naftu Brent za maj, pri čemu je međunarodna referentna vrednost za cene nafte jutros porasla za više od sedam odsto na 86 dolara po barelu. Akcije najvećih proizvođača nafte u Velikoj Britaniji skočile su kao odgovor na veće cene nafte.
Akcije BP i Shell su jutros porasle za 4 odsto, što ih čini najvećim rastom na FTSE 100. Kompanije FTSE 250 Harbour Energy i Tullov Oil porasle su za skoro 6 odsto i 4 odsto. Prema pisanju Gardijana, iako su predstavnici OPEK+ istakli da je ovaj potez imao za cilj da podrži stabilnost tržišnih cena, neki analitičari smatraju da članice te organizacije zapravo hoće veći profit.
- Zvanično, kartel želi stabilnost cena na naftnim tržištima. Ali u stvari, oni jednostavno žele više cene - izjavila je viša analitičarka švajcarske banke Sviskvot (Suišquote) Ipek Ozkardeskaja. Do smanjenja proizvodnje dolazi nakon pada cena nafte u prva tri meseca ove godine.
Međutim, zapadne vlade su zabrinute da bi odluka OPEK+ da podstakne cene mogla da naškodi naporima da se obuzda inflacija koja je prvobitno bila pogoršana geopolitičkim tenzijama nakon ruske invazije na Ukrajinu. Glavni tržišni analitičar u CMC Markets UK Majkl Hjuson ocenio je da je malo verovatno da će se inflacija povući u skorije vreme.
Sjedinjene Američke Države su se oštro protivile smanjenju proizvodnje OPEK+, što bi moglo da izazove dalji skok cena goriva i potrošačkih troškova u širem smislu.
Autor: Tanjug
