Zemlje kandidati za članstvo u EU imaju obavezu da spoljnu i bezbednosnu politiku postepeno usaglašavaju sa evropskom, a Srbija je u proteklom periodu učinila nekoliko značajnih koraka ka tom cilju, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.
Na predstavljanju novog strateškog plana "Strateški kompas EU za bezbednosni odgovor", Žiofre je naveo da se Srbija glasanjem u međunarodnim telima, poput UN i UNESCO-a, jasno opredelila protiv, kako je naveo, neopravdane i neisprovocirane ruske agresije na Ukrajinu.
- Srbija se usaglasila sa nekim sankcijama koje je Evropska unija uvela, a koje se odnose na majdansku krizu iz 2014. godine, podržala je i restriktivne mere protiv Belorusije i očekujemo da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti. Nema fiksiranih rokova, već očekivanja da će se to dogoditi - rekao je Žiofre, navodi se u saopštenju EU Info mreže.
I ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar rekao je da Srbija koja želi da postane članica EU ima i određene obaveze.
Žiofre je podsetio i da je EU do sada uvela pet paketa sankcija protiv Rusije, ali i da , kako je rekao, vodi računa da nijedna od tih mera ne pogodi države koje su partneri EU, kao što je Srbija.
- Moramo da zaštitimo naše susede od sankcija, pogotovo kada je reč o gasu - poručio je Žiofre i podsetio da je Brisel doneo odluku da Naftnu industriju Srbije izuzme iz paketa sankcija koje je EU uvela Rusiji, čime se, kaže, ne ugrožava energetska stabilnost Srbije.
Žiofre je objasnio i da EU sankcijama želi da primora Rusiju da okonča rat i vrati se dijalogu i poručio da Brisel ne vidi kraj ruske agresije i da se, nakon navodnih ratnih zločina u Buči, ne može isključiti mogućnost novog paketa sankcija prema Rusiji koji bi se odnosio na naftu i energente.
- Želimo da vidimo Srbiju da stoji uz nas, radimo zajedno sa srpskim partnerima da zaustavimo rusku agresiju na Ukrajinu i u stalnom smo dijalogu sa srpskom vladom oko tog pitanja - naveo je Žiofre.
EU daje još 500 MILIONA EVRA vojne pomoći Ukrajini ⚔
Da EU računa na podršku Srbije i usaglašavanje sa stavom EU povodom ruske vojne operacije u Ukrajini, poručio je i francuski ambasador u Srbiji Pjer Košar.
Poručio je da Francuska, kao zemlja koja predsedava Savetom EU, razume da je pozicija Srbije izazovna.
- Srbija koja želi da postane članica EU ima i određene obaveze i očekujemo da će ih preuzeti, ali smo svesni i poteškoća. Lično me šokira količina ruske propagande u srpskim medijima. Svi moramo da se više potrudimo da objasnimo građanima šta se tačno događa u Ukrajini i pomognemo im da razumeju da nije u pitanju zapadna izmišljotina, već kršenje ljudskih prava i međunarodnog prava - naveo je Košar.
On je podsetio da je EU od samog početka bila ujedinjena kada je reč o osudi ruske operacije u Ukrajini i zaključio da će tako i ostati.
On je rekao i da će se zaštititi evropski građani od sajber napada, hibridnog rata i manipulacije informacijama, dok veliki bezbednosni izazov predstavljaju klimatske promene.
Ambasadori su naglasili da je snaga EU da kombinuje vojne i civilne strategije, zbog čega će se u narednom periodu posebna pažnja obratiti na povećanje vojnih budžeta zemalja članica.
- Evropska unija je jedna od glavnih ekonomskih sila, ali su naši vojni izdaci značajno manji u odnosu na ostale igrače. Postoji zajednička volja da se to sada promeni. Nemačka je već povećala svoj vojni budžet, a većina sredstava biće uložena u inovacije i razvoj nove opreme - poručio je Košar.
Oni su naveli i da je ruski napad na Ukrajinu doveo i do velike humanitarne krize i da je EU otvorila svoja vrata za više od 4,5 miliona izbeglica, što, ističe, predstavlja najveću migrantsku krizu od završetka Drugog svetskog rata.
Mask želi stoprocentno da preuzme Tviter!
Autor: Tanjug / redportal.rs
