Naučnici su u laboratorijskim uslovima uspeli da uzgoje desetine majmunskih embriona u koje su ubacili ljudske stem ćelije - tako stvorene himere (stručni naziv za sve hibride) preživele su 20 dana.
Kako je navedeno u objavljenoj studiji, koja je izašla u časopisu Cell 15. aprila, ovi majmuno-ljudski embriončići će u budućnosti služiti kao idealni modeli za testiranje ljudskih bolesti u ranom razvoju fetusa. Fokusirajući se na interakciju ljudskih i životinjskih ćelija u embrionima, naučnici mogu takođe da nauče kako kako da pomognu ljudskim ćelijama da prežive među životinjskim ćelijama u cilju uzgoja ljudskih organa u životinjskim telima.
Studije poput ove nam daju neprocenjive podatke koje bi drugačije jedno mogli da dobijemo eksperimentisanjem na ljudima. Naravno, razvoj himera (mešanaca ljudi i majmuna) je već etički problem prve klase, posebno u kontekstu koliko dugo dozvoliti takvom fetusu da se razvija.
U prošlosti bilo je sličnih pokušaja, gde su naučnici mešali ljudske stem ćelije sa svinjama i ovcama, sa ciljem uzgoja ljudskih organa u životinjama - ali ekstremno mali broj ljudskih ćelija je uspeo da preživi u njima.
U novoj studiji korišćeni su majmuni, i stoga je evolutivna distanca daleko manja (u odnosu na svinje i ovce), zbog čega je procenat integrisanih ljudskih ćelija daleko veći.
Nov pristup istraživanju u kontekstu uzgoja organa, može dovesti do zaista impresivnih otkrića u domenu medicine - ako uspemo da efikasno preskočimo validne etičke probleme.
MEŠANJE MAJMUNSKIH I LJUDSKIH ĆELIJA
Da bi proizveli mešane embrione između ljudi i mamuna, naučnici prvo moraju da sakupe oocite (pred stadijum zrelih jajnih ćelija) iz vrste Makaki majmuna. Potom ćelije sazrevaju u laboratoriji i oplođavaju se. Nakon 6 dana, oplođene ćelije se dele i spajaju u šuplje sfere, poznate kao blastociti. Tokom normalne trudnoće, blastociti bi se usadili u uterus od čega bi kasnije nastao emrion.
U ovom eksperimentu, tim je prebacio majmunske blastocite u laboratoriju i laserom im uklonio spoljašne omotače. Bez omotača, blastociti se kače za laboratorijske posude u kojima se nalaze, oponašajući mehanizam koji koriste i u samom uterusu. Nakon toga ćelije blastocina, a kasnije i embrioni se održavaju u životu konstantnim prilagođavanjem rastvora u kome se nalaze. Na ovaj način osigurano je da će embrioni preživeti 20 dana.
NAUKA: Zombi geni!? 🤔
Šest dana nakon prve oplodnje ćelija, ubačeno je 25 ljudskih stem ćelija. Nakon jednog dana od integrisana ljudskih ćelija 132 embriona je i dalje imalo ljudske ćelije, ali se samo 111 embriona uspešno vezalo za zid posude. Od njih 103 je preživelo sledećih 10 dana. Broj im naglo opada nakon 15. i 19 dana, a kraj eksperimenta su samo dočekala tri.
SLEDEĆI KORACI
Pored praćenja koliko je ljudskih ćelija opstalo u embrionima, naučnici su posmatrali i koje proteine su koji geni proizveli u ovim embrionima himerama. To su činili iz razloga da vide kako razgovaraju različite ćelije. Naravno zabeležene su promene u okviru majmunskih ćelija, tj. uključeni su bili različiti geni u okviru majmunske DNK kao rekcija na prisustvo drugačijih ćelija. Upravo ovaj aspekt je sledeći fokus eksperimenata, jer dešifrovanje razgovora između ljudske i majmunske DNK krije način prolongiranja života ljudskih ćelija u majmunskim embrionima.
Međutim, ako razmišljamo o budućnosti himeričnih konstrukata, ne možemo bez ozbiljnog etičkog diskursa. Za sada, naučnici jasno stavljaju do znanja da nemaju nameru da vrše transplantaciju himeričnih embriona u surogat uteruse. Jer, kako navode, pre bilo kakve takve odluke potrebna je podrobna teorijska, naučna, etička i moralna rasprava u naučnoj zajednici. Pride, pored navedenog problema, istraživači će ozbiljno morati da se pozabave i zdravljem životinja sa kojima će raditi u budućnosti, posebno primata. Pored toga, moraće uračunati sve rizike po ljudsko zdravlje u slučaju uspešnog uzgoja organa.
Iako su ovakvi eksperimenti retki i trenutno na samim obodima nauke kao celine, sve će češći biti u budućnosti. I sve će se više naučnih institucija baviti time. Etička debata je već počela, a kako će se završiti ponajviše zavisi od rezultata eksperimenata.
NAUKA: Sećanja bez mozga? 🤔
NAUKA: Pantljičara dobila rak, a ON umro 🤢
Autor: redportal.rs