Od 20. do 26. maja u Beogradu biće održano 19. izdanje Beldocs festivala, a ljubiteljefilma očekuje izbor ostvarenja koja povezuje zajednička tematska nit: odnos ljudi i životinja. Kroz raznovrsne autorske pristupe, ovi filmovi otvaraju pitanja suživota, odgovornosti i granica prostora koji delimo sa drugim vrstama.
Od opservacionih prikaza divljine i klimatski ugroženih staništa, preko intimnih etičkih iličnih preispitivanja, do institucionalnih i svakodnevnih praksi koje oblikuju interakciju između ljudi i životinja, filmovi koji dele temu donose slojevite i vizuelno snažne dokumentarne priče koje promišljaju ovu kompleksnu vezu u savremenom svetu.
Medved davež (Nuisance Bear), film Gabrijele Osio Vanden i Džeka Vajzmana (Gabriela Osio Vanden, Jack Weisman) iz 2026. godine, smešten je u kanadski grad poznat kao prestonica polarnih medveda. Jedan medved, čija tradicionalna migraciona ruta sve češće vodi u naseljena područja, dolazi do direktnog susreta sa svetom ljudi. U takvim okolnostima, nekada opasni predator sada biva označen kao davež, pri čemu su autori svesno zašli u ironiju.
Ova jednostavna, a snažna premisa, donosi slojevit i vizuelno upečatljiv prikaz narušenog odnosa između čoveka i divljine, u kontekstu ubrzanih klimatskih promena i gubitka prirodnih staništa određenih vrsta. Pri tome otvara pitanje granica između prirodnog i društvenog poretka, kao i odgovornosti za prostor koji ljudi i životinje dele.
Glas naratora, pripadnika Inuit zajednice, dodatno produbljuje perspektivu kolonijalnog nasleđa, odbijajući da ponudi jednostavne odgovore ili moralne zaključke, čime izmiče konvencijama klasičnog filma o prirodi.
Nakon svetske premijere na Sandensu (Sundance Film Festival), gde je nagrađen Velikom nagradom žirija za američki dokumentarni film i privukao pažnju međunarodne publike ikritike, Medved davež će imati srpsku premijeru na Beldocs-u.
Narodne priče (Folktales), film Hajdi Juing i Rejčel Grejdi (Heidi Ewing, Rachel Grady),prati grupu tinejdžera koji dane provode u ruralnoj školi u surovom, ali očaravajućempejzažu arktičke Norveške, suočavajući se sa izazovima koji prevazilaze institucionalnoobrazovanje i vode ih ka ličnom razvoju i samospoznaji.
Na suptilan i promišljen način, autorke oblikuju priču o odrastanju u neposrednom kontaktusa prirodom. U središtu su mladi koji kroz život u izolovanom okruženju usvajaju veštine preživljavanja, poput vožnje psećih zaprega, ali i razvijaju dublje razumevanje sebe iokoline. Iskustvo tih mladih ljudi oblikuju međusobni odnosi, mentorska podrška, ali isnažna veza sa životinjama koje postaju ravnopravni učesnici ovog procesa sazrevanja. Kroz pažljivo izbalansiran odnos između ljudskih i životinjskih perspektiva, Narodne priče istražuju kako bliskost sa prirodom i drugim bićima utiče na emocionalni razvoj, osećaj pripadnosti i lični identitet. U tom prostoru između discipline i slobode, izolacije izajedništva, odrastanje se oblikuje kao proces koji prevazilazi individualno iskustvo i postaje deo šireg, gotovo ritualnog odnosa prema svetu.
Film Narodne priče je deo programske celine Teen na ovogodišnjem Beldocs festivalu, u okviru koje su mladi selektori iz cele Srbije birali filmove za svoje vršnjake.
O mačkama i ljudima (Cats & Humans), film Sunčice Ane Veldić, prati autorku i veterinarku tokom putovanja duž hrvatske obale i ostrva van sezone, gde učestvuje u volonterskoj akciji sterilizacije slobodnih mačaka. Kroz susrete sa ostrvljanima, razgovore sa aktivistima za prava životinja, ali i ličnu priču koja dotiče odnos prema ženskom telu i pitanju potomstva, film spontano otvara složena etička pitanja suživota ljudi i životinja idugoročnih posledica intervencija u prirodi.
U početku uverena u etičku ispravnost svog rada, autorka se suočava sa kritikama koje pokreću njeno dublje preispitivanje sopstvene profesionalne i etičke pozicije.
Strašila (Scarecrows), film Lajle Pakalnine (Laila Pakalniņa), dokumentaristički je pogled na svakodnevni rad runway rangers službe na aerodromu u Rigi.
Film prati specijalizovane radnike zadužene za bezbednost avionskog saobraćaja kroz kontrolu prisustva ptica i drugih životinja na pisti, smeštajući njihovu svakodnevnu poslovnu rutinu u prostor stalnog susreta prirodnog i infrastrukturnog. Ovaj aerodromski vestern prikazuje suživot dve vrste koje se kreću sopstvenim, ali međusobno neusklađenim putevima.
Kreće prvi domaći let u IRANU posle 50 dana ✈️
Autor: redportal.rs
