Ona nije zadovoljna suđenjem koje se vodi

- Pitate me kako sam? Evo, reći ću vam - dobro sam, jer zbog svoje četvoro dece drugi izbor nemam! Rane i dalje bole, ali zarastaju, a kako mi je zaista, ne možete ni da zamislite...- izjavila je ona.

Ovim rečima je svoju ispovest započela Nikolija V. (30), žena koju je suprug zverski pretukao pre nepunih pet meseci u okolini Čačka. U nasilju koje je zgrozilo Srbiju, Goran Vučković je supruzi polomio tri rebra, tukao je letvom na kojoj je bio zakucan ekser, otkinuo joj deo uveta... Žena je imala i unutrašnje krvarenje, potres mozga, hematome, ugrize po čitavom telu.

Nikolija V., koja je jedva preživela batine supruga sada se suočava i sa sudskim procesom. Prvo ročište, koje je bilo zakazano za 21. decembar, odloženo je, ali je u sudnici Osnovnog suda u Čačku bilo burno.

- Naročito sam ljuta jer sistem umesto da stane u moju zaštitu, pa da nasilnika smeste gde mu je mesto, mi gledamo rat tužioca i moje advokatice u sudnici. Pa zar je to normalno!? Valjda je normalno da advokat žrtve i Tužilaštvo budu jedan tim - priča ogorčeno Nikolija za Kurir, koja smatra da je predložena kazna zapravo nagrada nasilniku.

Foto: RINA

Podsetimo, Goran Vučković optužnicom se tereti za nasilje u porodici i za nanošenje teških telesnih povreda, a ne za pokušaj ubistva.

- Za masakr koji mi je muž počinio Tužilaštvo je predložilo kaznu zatvora od dve godine za nasilje, a za povrede dve godine i šest meseci. Za nasilje nad svekrvom tražili su šest meseci. Šokirana sam optužnicom, osećam da će Goran za ovo što mi je uradio proći skoro pa nekažnjeno. Kakva se poruka šalje žrtvama je sasvim jasno. Zato ćemo imati sve više ubijenih žena, osakaćenih, unakaženih, jer ja sam primer da ih sistem ne štiti - kaže sagovornica dodajući da se ne seća ničega u vezi sa prebijanjem, njeno poslednje sećanje je svadba na kojoj su bili kobne noći.

Foto: RINA

Prva četiri dana provedena na intenzivnoj nezi takođe nema u sećanju.

- Kada sam otvorila oči, videla sam da sam u bolnici, pitala sam lekare "da možda nisam imala udes". Kada su mi rekli da me muž pretukao, bila sam potpuno ubijena psihički. Kako sam dolazila sebi, po povredama sam shvatila da me je skoro ubio - kaže ona i nastavlja:

- Lekari su se devet dana borili za moj život, od transporta za Kragujevac ili Beograd su odustali, jer su strahovali da put neću preživeti. Kada sam prvi put ustala da odem do toaleta, učila sam ponovo da hodam. Modrice i otoke sam dugo imala po celom telu i nakon izlaska iz bolnice. Ožiljke od eksera danas imam na obrazu, nogama, rukama, stomaku, leđima... Ali, od svega mi je bilo najteže što sam u tom trenutku dojila sina, koji je tada imao sedam meseci.

Autor: Blic.rs