Telo Aleksandra Halabrina pronađeno je u plitkom grobu, a sumnja se da iza ovog zločina stoji VELJINA EKIPA

Slučaj ubijenog Halabrina ponovo se aktuelizovao hapšenjem Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja i pripadnika njegove grupe.

Uskoro će godinu dana otkako je moj sin nađen mrtav, zakopan u okolini Sopota, a nije pronađen nijedan trag i niko ne zna šta se dogodilo. Sve što slušamo i gledamo o velikom hapšenju grupe Velje Nevolje liči na ono što se dogodilo mom sinu. I on je namamljen na sastanak, telo je pronađeno zakopano, a pričalo se i da je ubijen u nekoj vikendici...

Ovim rečima svoju bolnu ispovest počinje Mara Halabrin, majka Aleksandra Halabrina (25) čije je telo početkom prošle godine, nakon višednevne potrage porodice, slučajno pronašao meštanin kod sela Parcane u okolini Sopota.

Halabrin je mladić iz Alibunara, mesta u blizini Pančeva koje je bilo jedna od baza Velje Nevolje, a koji se družio sa nekoliko poznatih navijača. Kobnog dana, 20. marta prošle godine, krenuo je na sastanak sa prijateljem Vladimirom K. na Banjici. Telefon mu je ubrzo postao nedostupan, a kući se nije vratio. Zabrinuta porodica je njegov nestanak prijavila policiji.

Foto: Nestali Srbija

Skoro dva meseca kasnije, 16. maja, psi jednog meštanina Parcana pronašli su sveže iskopanu zemlju na jednoj parceli, a kada je čovek prišao da vidi o čemu se radi, ostao je u šoku - u plitko iskopanoj rupi nalazio se telo mladića. Odmah je pozvao policiju, ali su pitanja kako je Aleksandrovo telo završilo u okolini Sopota, ko ga je ubio i zbog čega, do danas ostala bez odgovora.

- U nedelju sam otišla na Banjicu, da obiđem mesto na kom je viđen poslednji put. Videla sam da u blizini ima jedna prodavnica, a na njoj i sigurnosne kamere. Vratila sam se u našu policiju i pitala ih da li su pregledali snimke sa kamera, a oni su me pitali da li sam ja to tražila. Ostala sam u šoku - priča nesrećna žena, dodajući da je u međuvremenu saznala da je policija sedam dana nakon prijave nestanka mogla da locira telefon, ali sumnja da to nikada nije učinjeno.

Foto: MUP / Tanjug

Slučaj ubijenog Halabrina ponovo se aktuelizovao hapšenjem Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja i pripadnika njegove grupe. Policija je počela da sakuplja delove "mozaika" kako bi stvorila jasnu sliku o tome kako je grupa funkcionisala, a informacije koje svakodnevno saznajemo, šokiraju zbog svoje monstruoznosti.

Modus operandi Belivukove grupe, kada je reč o ubistvima, bio je da žrtvu namame na sastanak sa njoj poznatom osobom, a zatim bi je stavljali u automobil i odvozili u neku od vikendica na obodu grada, kojih je policija pronašla nekoliko. Jedna od njih nalazi se u neposrednoj blizini mesta na kom je pronađeno Halabrinovo telo.

- Sećam se prvih dana dok smo još dobijali informacije sa raznih strana, do mene je došao podatak da je Aleksandar ubijen u nekoj vikendici. Posle toga mi više niko nije spominjao tu vikendicu... - objašnjava nam Mara Halabrin.

Policija je, podsećanja radi, proteklih dana pretresom različitih Belivukovih vikendica pronašla različite tragove poput krvi, tragove paljenja na zemlji, hemijska sredstva za dezinfekciju i čišćenje. Tako je jedna od teza da je Belivuk svoje žrtve dovodio u vikendice gde ih je sa saradnicima mučio i ubijao, a zatim njihove tela palio, utapao u kiselinu i zakopavao. U ponedeljak i utorak na deponiji u Vrčinu pronađene su kosti za koje se sumnja da pripadaju nekoj od Belivukovih žrtvi. Kosti su poslate na analizu kako bi bilo potvrđeno da li su ljudske i čije su.

Sumnjiv SMS od navijača

Majka ubijenog mladića otkrila nam je da i je na Aleksandrov telefon, dan pred sastanka na Banjici, stigla poruka sa telefona V. K., mladića koji ga je poslednji video.

- U toj poruci, koja se sasvim sigurno odnosila na Aleksandra, pisalo je: "Doći će, nije mogao danas, doći će sutra". Sutradan je i otišao i nikada ga više nismo videli - kaže Mara.

Inače, V. K. je pripadnik jedne beogradske navijačke grupe, a policiji je poznat i njegov brat. Posle Aleksandrovog ubistva je bio i uhapšen na Voždovcu, zbog nedozvoljenog nošenja oružja i pošto je osuđen pušten je sa nanogicom. Aleksandrova majka je želela da zna da li je V. K. otkrio policiji bilo kakvu informaciju o Aleksandru, ali joj je rečeno da nije.

Veza sa Alibegom

Kada je prošle godine nekadašnji vođa Partizanove grupe "Zabranjeni" Nenad Alajbegović zvani Alibeg upucan u Ulici narodnih heroija na Novom Beogradu, mediji su izveštavali da je bio sa prijateljem, a taj prijatelj upravo je Aleksandar Halabrin, koji ga je tako ranjenog dovezao do Urgentnog centra.

Alibeg je kasnije rekao da ne zna ko bi hteo da mu nanudi jer nema neprijatelje.

Veza sa Lazarem Vukićevićem

Pojedini beogradski mediji pisali su da je Aleksandar Halabrin bio povezan i sa Lazarem Vukićevićem koji se, kako je načelnik Uprave kriminalističke policije Bogdan Pušić kazao, nalazi na spisku osoba za čiji se nestanak sumnjiči Belivukova grupa.

Vukićević inače Beograđanin, odranije je poznat policiji po pucnjavi na Nikolu Vavića, bio je blizak Zvezdinim navijačima, a nestao je sredinom oktobra prošle godine.

Vukićević je poslednji put viđen na Banovom Brdu, a poslednja osoba sa kojom je razgovarao je Damir Hodžić iz Bara, bliski rođak Alana Kožara, koji je ubijen na Krfu a slovio je za vođu klana koji usko sarađuje sa zemunskim i škaljarskim klanom u Srbiji.

Pojavile su se nezvanične informacije da je Vukićević namamljen na sastanak pošto mu je sa telefona Damira Hodžića stigla fotografija vezanog Veljka Belivuka, te da je on pre polaska na sastanak izrazio sumnju "da mu nameštaju", ali da je ipak otišao.

"Živela sam za njega, a sada živim za to da saznam ko ga je ubio."

Majka Aleksandra Halabrina kaže da neće odustati dok ne sazna ko je ubio njenog sina jedinca i zbog čega.

- Imala sam samo njega jednog, živela sam za njega, radila, mučila se... Ne možete da zamislite kako je to kada vam dete donesu u džaku. Verujem da je moj sin tipovan, da su mu se ti ljudi približavali mesecima da bi stekli njegovo poverenje. Šta god da je radio, on je moj sin - jedva izgovara Mara, objašnjavajući da je Aleksandar pre dve godine došao iz Slovačke, da je pohađao višu školu u Zemunu i trenirao boks i da veruje da ga je to sumnjivo društvo u koje je upao, vrbovalo duže vreme.

Smatrajući da policija nije uradila svoj posao nakon što je prijavila nestanak sina 20. marta, pa ni to da je uopšte sačinjen zapisnik o njegovom nestanku, Mara Halabrin pokušava od nadležnih da dobije bilo kakvu informaciju.

- Često odlazim u policiju, kucam na sva vrata na koja mogu. Mislim da su mogli da uzmu snimke sa kamera, da su mogli da provere poslednju lokaciju njegovog telefona. Prvo su govorili da je istraga u toku i da ništa ne znaju, a sada da je prošlo dosta vremena. Čini mi se kao da prebacuju odgovornost jedni na druge, iz odeljenja na odeljenje - kaže Mara.

Novinari pronašli sat, tetka pasoš i novac.

Sve ove sumnje Mare Halabrin počele su da se rađaju još u prvim danima kada je Halabrin pronađen. Najpre jer je na mestu gde je pronađeno telo kasnije pronađen sat, za koji Aleksandrova majka tvrdi da nije njegov i da su ga pronašli novinari koji su došli da izveštavaju tog dana.

- Taj sat je bio polomljen, ali nije bio star i nije izgledalo kao da je tu duže vreme. I to smo dali policiji ali svaki put kada bih pitala o tom satu, oni bi izbegli odgovor. I generalno, na svako naše pitanje odgovaraju isto: da je istraga u toku, da ne mogu da nam daju informacije kako je ne bi ugrozili - kazala je ranije Mara Halabrin.

Tri nedelje po pronalasku Halabrinovog tela, Aleksandrova tetka je otišla u okolinu Sopota da obiđe mesto na kom je nađen i da se zahvali čoveku koji ga je pronašao.

Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

- Sa suprugom je otišla u Sopot kako bi pronašli tog čoveka i zahvalili mu se i da bi ostavila cveće na mestu gde je Aleksandar bio zakopan. Letimičnim pogledom po tom mestu ugledala je pasoš i novčić na kome su bili tragovi krvi i odmah pozvala policiju. Forenzičar je došao i odneo te predmete u policiju - ispričala je ranije Mara.

- Kako je moguće da niko od policajaca nije to video? Kako je moguće ako nam je rečeno da ih je stotinu bilo na licu mesta tog dana? Da su prekopali tu zemlju, da su samo malo bolje pogledali, sigurno da bi ih i oni pronašli. Ali, izgleda da policajci koji su tog dana bili na uviđaju nisu dobro odradili svoj posao, a možda bi ubica mog sina do sada bio pronađen - priča nam razočarana majka, dodajući da su takvi popusti nedopustivi.