Pavel: Hteo sam da predstavim malo selo Kisač, a na kraju se desilo da predstavljam celu Srbiju u celom svetu 👆🏻
Sinoć je u Ruskom domu u Beogradu otvorena izložba Tron srpskog fotografa Pavela Surovog 📸. Izložba se može pogledati do 30. novembra ove godine.
Izložba Tron prikazuje bogatstvo različitosti narodnih nošnji naroda Balkana. Rad Pavela Surovog je specifična reinterpretacija narodnih nošnji kao nematerijalnog kulturnog nasleđa. Tradicionalni elementi prikazani su iz originalne perspektive.
Svečanom otvaranju izložbe prethodili su ples sa etno-motivima crvene jabuke 🍎, kao i muzički program 🎶.
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Svojim umetničkim istraživanjem pokazuje da je u hrišćanskoj civilizaciji svaka iskonska lepota, a sa tim i ženska lepota, podložna skrivanju, a posebno u narodnim nošnjama, koje iza mnoštva slojeva podsuknji, čipki, traka, mašini i vezova skrivaju ideal lepote. Narodna nošnja je obeležena, s jedne strane, ovozemaljskom težnjom za slavom koja simbolički progovara kroz dukate, perle i krune, dok je sa druge strane, ista ta nošnja obeležena simbolima duhovnosti i religioznosti. Na primer, simbol jabuke sa drveta poznanja, dobra i zla, kao prvobitnog greha i izgona iz raja, postoji u narodnim običajima, a time i narodnim nošnjama, čiji su neizostavni deo. Kroz nošnju i simbolima na njima je na različite načine simbolično prisutan i predstavljen Isus Hristos i Bog.
Video: redportal.rs/Jovana Radić
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Violeta Đerković, direktorka Kulturnih stanica evropske prestonice kulture ‒ Novi Sad 2022, rekla je:
Dela Pavela Surovog na najbolji mogući način izražavaju ono što je duh Novog Sada kao prestonice kulture, a to je interkulturalnost 💖.
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Fotograf Nebojša Babić je o radu Pavela Surovog kazao:
Mislim da je veoma značajno što su na ovim fotografijama žene: kraljice, princeze... Kroz ovakve izložbe se upoznaju narodi i kulture.
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Pavel Surovi se svima zahvalio jer su došli na otvaranje:
Nisam hteo da napravim samo fotografije lepih devojaka, jer to svako može da uradi, nego sam hteo da iza svake te fotografije stoji jedna dublja priča koju vi morate da tražite 😍. Hteo sam da spojim 2 sveta: svet u kojem žurimo i trčimo, da ove devojke, ratnice, u narodnim nošnjama sednu na taj tron, a sa druge strane, kao grafički dizajner sam otkrio da je duhovni svet, simboli, slovenski svet, svi elementi duhovnosti Isusa Hrista su utkani na narodnim nošnjama. To je ta tradicija koja je čuvana.
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Pavel je na kraju dodao:
Hteo sam da predstavim malo selo Kisač, a na kraju se desilo da predstavljam celu Srbiju u celom svetu.
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Foto: redportal.rs/Marijana Vasiljević
Izložbu je svečano otvorila naša glumica Vjera Mujović rekavši:
Svi znate da je Dostojevski rekao: 'Lepota će spasiti svet', ali u ovo nečastivo doba XXI veka pitamo se kada će to doći. Kada gledamo fotografije Pavela Surovog, svaka fotografija govori da će lepota spasiti svet 😍. Pavel Surovi je jedna renesansna ličnost, ne znam čime se on ne bavi. Rekla bih za njega, iako ga dobro ne poznajem, da je buntovnik sa razlogom. Svetlo koje nam on daje obasjava nas i daje nam neke nove pameti kada tumačimo te fotografije. Isključivo, osim svog sina, slika žene, ali ako pogledate svaku fotografiju, ako se zagledate, mislim da nas, na neki način, iz svake fotografije posmatra Pavel Surovi. Osim Kusturice i Novaka Đokovića, Nemanje Radulovića, i Pavel Surovi pronosi slavu Srbije 💖.
Svojim umetničkim istraživanjem pokazuje da je u hrišćanskoj civilizaciji svaka iskonska lepota, a sa tim i ženska lepota, podložna skrivanju, a posebno u narodnim nošnjama, koje iza mnoštva slojeva podsuknji, čipki, traka, mašini i vezova skrivaju ideal lepote. Narodna nošnja je obeležena, s jedne strane, ovozemaljskom težnjom za slavom koja simbolički progovara kroz dukate, perle i krune, dok je sa druge strane, ista ta nošnja obeležena simbolima duhovnosti i religioznosti. Na primer, simbol jabuke sa drveta poznanja, dobra i zla, kao prvobitnog greha i izgona iz raja, postoji u narodnim običajima, a time i narodnim nošnjama, čiji su neizostavni deo. Kroz nošnju i simbolima na njima je na različite načine simbolično prisutan i predstavljen Isus Hristos i Bog.
