Svako Srpče koje se rodi, 💖 ga pravo Kosovu vodi... Na današnji dan ROĐENA je pesnikinja MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA 🎂

Njegoš je o Milici rekao: Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori! 💖

Književnica Milica Stojadinović Srpkinja rođena je 6. jula 1828. u Bukovcu. Obrazovala se sama učeći strane jezike.

Najveći deo života provela je u Vrdniku, po kome je i dobila nadimak Vrdnička vila. Bila je 4. od 5. dece iz svešteničke kuće. Bila je veliki talenat za školu, ali nije mogla da nastavi školovanje jer je devojčica.

Milica je preuzela nadima Srpkinja zbog svoje učiteljice koja je bila odrođena od srpskog etnosa, jednom u školi rekla je Milici:

- Ti si vrlo darovita, šteta što si od raške porodice (Rašani - Srbi).

Prvu pesmu objavljuje 1847. u Serbskom narodnom listu, a nedugo zatim je objavila 3 zbirke pesama 1850, 1855. i 1869.

Kuda me sada odvlači čuvstvo?

U polje tužno, u polje pusto,

Velikom grobu sreće i slave,

Junaka dični', carske glave,

Ah, svako Srpče koje se rodi,

Srce ga prvo Kosovu vodi..

U toku turskog bombardovanja 1862. bila ratni dopisnik Peštanskog dnevnika, a njeno pisanje o ubistvu na Čukur-česmi zainteresovali su strance za događaje u Srbiji.

Njeno prijatelj Ludvig August Frankl je Milicu opisao:

- Njena figura bila je uočljiva: srednje visine, sa izrazitim, jasnim oblicima, sa bledim kao u Bogorodice licem, sa čelom natkriljenim mrkom kosom. Velike crne oči gledahu sa mirnoćom koja kao da ne beše s ovog sveta...

Tako lepa Milica, za oko je zapala i crnogorskom vladici Petru II Petroviću Njegošu koji je rekao:

- Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!

Međutim, ona nije gajila nikakva osećanja prema mladom vladici Njegošu već prema Ljubomiru Nenadoviću.

Osim Vuka, Njegoša i Ljube Nenadovića, Milica je uživala veliko poštovanje i na dvoru Obrenovića. Knez Mihailo Obrenović joj je bio prijatelj i mecena, pa je tako od kneginje Julije na poklon dobila i zlatan broš, na kome je naslikan njen poznati portret.

Pred sam kraj života napušta Vrdnik i prelazi u Beograd, u kom je i umrla 25. jula 1878. potpuno zaboravljena u krajnjoj bedi. Njeni ostaci su 1905. prenete sa Tašmajdanskog groblja u Beogradu prenete u Požarevac gde joj je živeo brat i položene su u zajedničku grobnicu.

Broš koji joj je kneginja Julija, žena kneza Mihaila, poklonila je poslednje što je Milica imala da proda. Broš je prvo ponudila Narodnom muzeju, ali procena je dugo trajala, kasnije je taj novac poslužio za vraćanje zaostalih dugova i za sahranu.