Najnovija studija koju je objavio Univerzitet u Tel Avivu pratio je razvoj ljudske veštine u lovu u poslednjih 1,5 miliona godina. Prema istraživačima, u svakom periodu ljudi su uvek više lovili velike životinje, najveće koje su mogli da nađu, zato što su one pružale najveći izvor hrane i resursa (koža i kosti).
Na ovaj nalin, prema naučnicima, ljudi su izlovili velike životinje do istrebljenja (ili dok nisu postale toliko retke da su prestale da se pojavljuju u arheološkim nalazištima) i potom, kada su prešli na sledeću dostupnu životinju, bili primorani da radikalno promene svoj tehnološki i metodološki pristup lovu da bi preživeli. Istraživači takođe tvrde da su pre oko 10.000 godina, kada su sve životinje veće od jelena izumrle, ljudi počeli da domestifikuju biljke i životinje u Levantu.
Studija je u celosti objavljena u časopisu Quaternary Science Reviews.
Arheologija: NEANDERTALCI SU SAHRANJIVALI SVOJE MRTVE
Analiza, bez presedana po svom obimu i kompleksnosti, predstavlja najkopletniju analizu podatako koji su nama dostupni. Sve od životinjskih kostiju pa preko desetina arheoloških lokaliteta u Izrealu i na Bliskom istoku. Nalazi ukazuju na kontinuirani pad u veličini plena koji su lovili ljudi. Od gigantskih slonova pre oko milion godina, pa sve do gazela do pre 10.000 godina. Prema istraživačima, ovakvi nalazi jasno predstavljaju pomalo šokantnu sliku inerakcije između ljudi i života u poslednjim 1,5 miliona godina.
Studija je bazirana na dva pitanja, na kojoj su bazirane hipeteze. Mi smatramo da su velike životinje nestale usled izlovljavanja od strane ljudi, i da upravo ta promena u ishrani kao i sve veća potreba da se love manje životinje je pokrenula velike promene kod ljudi. U ovoj studiji testirana je hipoteza u odnosu na podatke i nalaza sa iskopina u južnom Levantu koje potiču sa više različitih lokaliteta i od više različitih hominida tokom perioda od 1,5 miliona godina.
Prema svim nalazima južni Levant je neka vrsta arheološke laboratorije zbog svoje gustine i kontinuiteta preistorijskih nalaza koji pokrivaju tako dugačak preiod vremena u relativno malom prostoru. Istraživanja i iskopavanja, koja su započeta pre 150 godina, pronašla su dokaze za prisustvo ljudi, još od hominida homo erektusa koji je stigao u region pre oko 1,5 miliona godina, preko neandertalaca koji su na ovoj teritoriji živeli od nepoznatog vremena u prošlosti pa sve do pre 45.000 godina, pa sve do nas homo sapiensa koji smo u ovaj region ušli pre 180.000 godina.
Istraživači su sakupili sve podatke dostupne u izvorima o životinjskim kostima koja su pronađena u preistorijskim lokalitetima u južnom Levantu, najvećim delom u Izraelu. Ova istraživanja, koja su započeta 1932. godine i traju sve do danas, predstavljaju jedinstven redosled događaja koji nam dolazi od nekoliko vrsta hominida tokom dugog perioda. Neki lokaliteti sačinjavaju čak i više stratigrafskih nivoa (imaju kontinuirane nalaze veoma dugog vremenskog perioda), nekada i po nekoliko hiljada godina stare. Studija je ukupno pokrila 133 sloja iz 58 lokaliteta, u kojima je analizirano na hiljade kostiju koji pripadaju 83 životinje. Na osnovu ovih kumulativnih ostataka i podataka, istraživači su izračunali težinu i učestalost lova svake vrste na svakom lokalitetu.
Studija je iz toga razloga pratila promene na mnogo većem stepenu detalja i tokom mnogo dužeg vremenskog perioda. Rezltati su bili spektakularni - otkriven je kontinuirani, značajni pad veličine životinja koje su lovili ljudi u vremenskom periodu od 1,5 miliona godina. Na primer, trećina kostiju koju je za sobom ostavio homo erektus na lokalitetima od pre oko milion godina, pripadala su slonovima koji su bili težine i do 13 tona (više od dva puta veći nego afrički slonovi danas) i koji su ljudima pružali preko 90% potrebne hrane. Prosečna težina plena koju su ljudi lovili je bila 3 tone, a slonovske kosti su pronađene na svim lokalitetima do pre 500.000 godina.
Međutim od pre 400.000 godina, ljudi koji su živeli u ovom regionu Bliskog istoka, preci neandertalaca i homosapiensa, lovili su uglavnom jelene i još neke srodne životinje težine do 1 tone, kao što su divlji bovidi i konji. I na kraju, lokaliteti koje naseljavaju moderni ljudi, od pre oko 50.000 do pre 10.000 godina, prikazuju oko 70% kostiju koje pripadaju gazelama - životinji koja ne prelazi težinu od 20 do 30 kilograma. Ostali nalazi pripadaju manjim životinjama, poput zečeva i kornjača.
Na osnovu ovakvih podataka, prirodno se nadovezalo i sledeće pitanje, a to je šta je uzrok nestanka ovih masivnih životinja? Naširoko prihvaćena teorija da je do izumiranja megafaune došlo tokom dugog vremenskog perioda usled promena u klimi. Da bi testirali ovu hipotezu, sakupljene su sve klimatske analize i analize prirodne sredine tog perioda, koje pokrivaju nekoliko glacijalnih i interglacijalnih perioda (ledenih doba i perida sa toplijom klimom). Podaci su bili veoma detaljni i uključivali su i podatke o nivou kiseonikovog izotopa 18, nivou padavina kao i o vegetaciji. Veliki broj sprovedenih statističkih analiza, komparativnih analiza i analiza korelacija između veličine životinja i klime, padavina, okoline - otkrilo je da su klima, kao i klimatske promene imale mali, ako uopšte, uticaj na nestanak životinja.
Podaci koji su dobijeni u ovoj studiji omogućili su naučnicima da sa dosta sigurnosti prezentuju potpuno novu hipotezu koja kaže da su se ljudi u lovu uvek oslanjali i preferirali lov na velike i krupne životinje. Po mogućstvu najveće dostupne, sve dok one nisu postale ekstremno retke ili čak izumrle, zbog čega su bili primorani da nađu sledeću najbolju zamenu. Zbog toga, da bi uspeli da obezbede istu količinu hrane, svaki hominid koji se pojavio u južnom Levantu bio je primoran da lovi sve manje i manje životinje i stoga da stvori sve efikasnije tehnologije i sve više da usavršava svoje veštine lova. Upravo zato dok su koplja bila dovoljna da se obori jedan titanski Slon, ljudi su bili primorani da izmisle luk i strelu da bi mogli iz zasede i sa distance da obore jednu ultra brzu i agilnu gazelu.
Sudeći prema onome što navode autori studije, ovaj model je primenljiv i relevantan je u svim kulturama sveta. Pride, po prvi put, imamo jasne argumente koji idu u prilog tome da je glavna pokretačka sila iza tehnološkog napretka ljudi bilo opadanje u veličini plena i hrane koja se može dobiti lovom.
Upravo ovo može biti i razlog zašto je pre 10.000 godina u južnom Levantu, kada su životinje postale previše male i velikim delom izlovljene i nedovoljne za prehranu, započet proces sedentarnog života i domestifikacija biljaka - odnosno zemljoradnja.
HOMO SAPIENS: Evolucija modernog čoveka 🐵
Pride, potvrđena je hipoteza da je nestanak velikih životinja prvenstveno krivica ljudi, koji su iznova i iznova uništavali svoje glavne izvore hrane usled izlovljavanja.
Stoga jasno se nameće zaključak da su ljudi uvek uništavali svoju prirodnu sredinu, ali su i pored toga uvek bili dovoljno pametni da pronađu rešenje za probleme koje su napravili. Za sve od luka i strele pa do zemljoradnje.
Priroda, sa druge strane, uvek je plaćala katastrofalnu cenu.
HAOS NA KOSOVU I METOHIJI: Priština u potpunoj blokadi!
NAUKA: Šta otkriće EMBRIONA DINOSAURUSA znači?🦕
SRUŠIO SE AVION, još nema podataka o mogućim žrtvama
Gobelja je Katarini Grujić nakon porođaja poklonio OVO 👇
BOGDANOVIĆ od očaja DO SJAJA! 🏀
Žena SKOČILA sa MOSTA u Beogradu
Autor: redportal.rs
