Kreativnost može biti jedan od glavnih razloga zašto je Homo sapiens tj. moderni čovek, preživeo i počeo da dominira nad svim drugim vrstama.
Ta ideja da možda u kreativnosti leži ključ našeg uspeha na Zemlji nije nimalo nova teorija. Njen problem je što komplikovana za dokazivanje, jer npr. i dalje ne znamo koliko su neandertalci bili kreativni.
Kako objašnjava doktor Klod Robert Kloninger, profesor emeritus psihologije i genetike sa Univerziteta Washington:
Problem evaluacije kreativnosti u izumrlim vrstama je, naravno, taj što ne možete da pričate sa njima.
Upravo iz tog razloga je međunarodni tim istraživača, pod vođstvom tima sa Univerziteta Granada u Španiji, zajedno sa Vašingtonskom univerzitetskom školom medicine, odlučio da analizira mesto gde su sve naše informacije zapisane - DNK, odnosno gene.
Plan je bio da se uporede geni ljudi sa njihovim najbližim rođacima u evolutivnoj lestvici. Prethodno, istraživači su identifikovali tri odvojena sistema učenja i pamćenja kod Homo sapiensa:
1. Emocionalna rektivnost.
2. Samokontrola.
3. Samosvest.
Mreža emocija tj. emocionalna reaktivnost kontroliše sposobnost stvaranja društvenih veza i učenja novih oblika ponašanja, dok mreža samokontrole kontroliše sposobnost da se postavljaju ciljevi, sarađuje sa drugima i stvara novo oruđe.
Mreža samosvesti, sa druge strane, uključuje tzv. sporadično, odnosno epizodno učenje ili pamćenje i improvizovanje prethodno naučenih stvari (modusa ponašanja, sopstvenog sećanja, narativa o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti itd.) u okviru kojih određena individua istražuje nove alternativne perspektive, koristeći se intuicijom i maštom.
Samosvest je ono što nam omogućava da imamo različite i originalne načine razmišljanja, kao i ono što nam omogućava da budemo fleksibilni - posebno pri rešavanju problema.
U novoj studiji naučnici su analizirali DNK neandertalaca, modernih ljudi i šimpanzi. Otkrili su da su geni povezani sa najstarijom mrežom, emocionalne reaktivnosti, potpuno identični kod sve tri vrste. Sa druge strane, šimpanze u potpunosti nemaju gene asocirane sa samosvešću i samokontrolom. Kod neandertalaca neki od gena dva sistema samokontrole i samosvesti su bili prisutni, ali ne svi. Što je na neki način ukazalo da su u tom stupnju neandertalci bili na pola puta između šimpanzi i modernih ljudi.
Najvažnije od svega, 267 od 972 ukupno analizirana gena su unikatni samo za Homo sapiens odnosno za nas - moderne ljude. Pored toga svi geni koji su identifikovani samo kod nas su tzv. regulatorni geni - geni koji kontrolišu rad i aktivnost drugih gena. Upravo ovi regulatorni geni kontrolišu rad moždane mreže u mozgu koja direktno interaguje sa samokontrolom i samosvešću kod ljudi.
JEDINSTVENOST HOMOSAPIJENSA
Mreža emocionalne reaktivnosti evoluirala je kod majmuna i šimpanzi pre oko 40 miliona godina, mreža samokontrole pre manje od 2 miliona, a mreža samosvesti i kreativnosti pre samo 100.000 godina - tačno u trenu kada su ljudi bili pod ogromnim pritiskom promene klime i nestašice hrane na Zemlji.
Pre 40.000 godina odjednom je sofisticirani Homo sapiens, sa nikada do tada viđenim nivoom razvijene kulture i tehnologije, počeo rapidno da se širi i istrebljuje neandertalce širom sveta. Ovaj nivo sofisticiranosti je najverovatnije bila posledica kreativnosti i samosvesti naših predaka, koji su im omogućili duži i zdraviji život.
Duži život je omogućava našoj deci duži stupanj učenja u roditelje, a samim time i više vremena za akumulaciju znanja. Takođe, duži život je omogućio trajnije i snažnije veze u zajednici, kao i saradnju među individuama i većim zajednicama stvarajući sigurnost za potomstvo. Kumulativno, to je omogućilo tehnološke inovacije, bihevioralnu fleksibilnost i skonost ka riziku i istraživanju koje je omogućilo Homo sapiensu da se proširi na ceo svet.
Ipak, sama studija ima svojih ograničenja. Sobzirom da neandertalaca više nema, teško je jasno odlučiti samo na osnovu gena da li je odsustvo samosvesti i samokontrole postojalo kod njih.
HOMO SAPIENS: Evolucija modernog čoveka 🐵
Kako navodi Tomas Sudendorf, prohesor na Univerzitetu Queensland:
Takođe, kako i sami autori studije navode, ne možemo isključiti mogućnost da su neandertalci posedovali svoj set gena koji je imao istu ili sličnu svrhu kao oni kod modernih ljudi i uticao na formiranje njihove ličnosti i sposobnost učenja. Neandertalci su možda imali svoje gene za kretivnost i samosvest, koje mi još nismo otkrili ili razumeli.
Kada su ljudi PRVI PUT krenuli u RAT? ⚔⚔⚔
Arheologija: NEANDERTALCI SU SAHRANJIVALI SVOJE MRTVE
Autor: redportal.rs
