Svi znamo za veliki hit narodne muzike Svi pljevaljski tamburaši, obično u verziji Mirka Rondovića ili Zorana Kalezića, ali da li ste se ikada sebi postavili ključno pitanje: Otkud tamburaši, koji su karakteristični za ravničarski deo naših krajeva, u brdovitim Pljevljima u Crnoj Gori.
IZVOR: YT / burekbrigada
Istorija kaže sledeće - nakon aneksije BiH od strane Austrougarske 1908. godine, Pljevlja su pripala upravo ovoj državi. Tačnije, pola ovog grada na severu Crne Gore.
Kao što je poznato, u vojsci ove monarhije su služili i Srbi iz Vojvodine, koji su sa sobom nosili i svoje instrumente, tako da se desilo da je određen broj prečanskih Srba poslat i u Pljevlja, tako da su brzo stekli popularnost kod svojih lokalnih sunarodnika, budući da su pevali na njihovom jeziku, a uz to su i doneli nešto novo.
Zanimljivo je da su se neko vreme čak i nadmetali pevači iz turskog garnizona sa onima iz austrougarskog, i sve to u Pljevljima, početkom prošlog veka.
A pesma? E pa, nju je napisao Rudžija Krupa iz (nećete verovati 😲) Pljevalja, inače srpski profesor književnosti, ali je svakako postao poznatiji kao tekstopisac pesama.
IZVOR: YT / dervis dedovic
Osim Pljevaljskih tamburaša, on je napisao i mnoge druge hitove, od kojih se mnogi i danas pevaju, poput Prođe leto trideseto, Mostovi na Morači, Ja nisam rođena da živim sama (koju maestralno izvodi Ana Bekuta) kao i Nisam majstor da napravim bure, koji je relativno skoro obradila tadašnja pop senzacija - grupa Twins.
IZVOR: YT / RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal
On je takođe napisao i tekst pesme Mali mrav, čime je pokazao da mu ni humor nije stran, a kako sam kaže, to je uradio namerno budući da su u tom trenutku teme u narodnoj muzici bile suviše mračne, odnosno, uglavnom su se ticale nesrećnih ljubavi.
Ova pesma je svojevremeno, doduše očekivano, od nekih moralnih čistunaca nazvana literarnom pornografijom. Srećom, u Krupinu odbranu se uključio, ni manje ni više, Duško Radović.
IZVOR: YT / Diskos Official
- Mali mrav je pesma sa retkim i do tada nenapisanim motivom fine erotike i senzualnosti - rekao je čuveni voditelj Radio Beograda uživo, tako da je posle ove njegove intervencije pesma ušla u program svih radio i televizijskih stanica u bivšoj jugoslaviji.
Krupa je inače rođen 1938. godine, a svoje penzionerske dane provodi u Priboju, a svakako verujemo da mu se srce ispuni svaki put kad na radiju ili nekom slavlju čuje neku od svojih pesama.
Autor: redportal.rs
