Sa nastupajućim klimatskim promenama koje izazivaju rast temperature na celoj planeti, ekstremne vrućine sve više i više postaju rizičan probljem po zdravlje. Ljudsko telo je jako i otporno, ali i ono može samo donekle da trpi. Stoga postavlja se pitanje, koja je najveća temperatura koju ono može da izdrži?
NAUKA: Psi ZNAJU kada ih lažete 🧐
Odgovor je direktan, na 100% vlažnosti maksimum naš je 35 stepeni. Ovakav način merenja je mnogo efektivniji od samog merenja vazduha jer uračunava i vlažnost vazduha, koja pri velikim temperaturama igra veliku ulogu u stresu na telo. Vlažnost je veoma važna i u kontekstu ljudskog tela, jer što je veži nivo vlažnosti u vazduhu teže je znoju da ispari sa nas i da nas u tom procesu i ohladi.
Ako temperatura visoka, a vlažnost niska - neće biti nekih većih problema po nas. Ali kada su i vlažnost i temperatura visoki, vrlo brzo se približavamo ljudskoj kritičnoj tački. Npr. ako je temperatura 46 stepeni, a vlažnost vazduha 30% nema nekih većih problema, ali na primer ako je temperatura deset stepeni manja, oko 38, a vlažnost na 77% nastaju rizične situacije koje mogu dramatično uticati na ljudsko zdravlje.
STUDIJA: Šta to u muzici tera ljude na ples? 👯♀️🤸♂️
Razlog zašto je zapravo visoka vlažnost u kombinaciji sa srednje visokim temperaturama naš najveći problem je iz razloga jer u tim uslovima mi kompletno gubimo sposobnost regulacije sopstvene telesne temperature. Vi ćete se znojiti ali se vaše tele neće biti sposobno da vam spusti temperaturu na nivo potreban da normalno rade sve fiziološke funkcije.
U tom trenutku telo ulazi u stanje hipertermije - iznad 40 stepeni Celzijusa. Simptomu su rapidan puls, delirijum, potpuni prestanak znojenja, nesvestica i koma.
Navedena kombinacija toplote i vlažnosti vazduha vas neće ubiti odmah, veće joj trebati oko tri sata da uslovi za vaše telo postanu apsolutno neizdrživi. Ne postoji način da saznamo koje je tačno vreme nakon čega nastupa smrt.
Na sreću tu je spasilac svake godine i svakog leta - klima uređaj. Ali, naravno, nemaju svi pristup njemu, a i tamo gde imaju događa se da nemaju struje.
Malo lokacija na planeti Zemlji poseduje ovu smrtonosnu kombinaciju visoke temperature i visoke vlažnosti vazduha. Od 1980. do 1990. godine, takva mesta su detektovana u dolini reke Ind u centralnom i severnom Pakistanu i u južnim delovima Persijskog zaliva.
Sobzirom na globalno zagrevanje za 30 do 50 godina u budućnosti takva mesta će biti Meksiko, severna Indija, jugoistočna Azija i zapadna Afrika.
NAUKA: Da li bi Sahara ikada mogla ponovo biti zelena?
Autor: redportal.rs
