Venčali se u Prizrenu

Bitka na Paštriku nosi mnoge priče, ali i jednu ljubavnu. Nažalost, bez srećnog kraja 💔.

Kao posebno težak dan, izdvojio se 5. jun 1999. godine. Tada se nesrećna sudbina Sava Erdeljana ukrstila sa sudbinom bolničarke Slađane Stanković iz Niša. Slađana je kao dobrovoljac pristupila 549. brigadi, 24. marta 1999, dakle u danu kada je počela NATO agresija.

Slađana se na prvim linijama fronta upoznala i zbližila sa ruskim dobrovoljcem Jurijem Osipovskim. Zavoleli su se, pa su se mesec dana kasnije venčali u Manastiru Svetih arhangela u Prizrenu. Kum im je bio komandant Božidar Delić.

Tog 5. juna, na prvoj liniji fronta bilo je nekoliko ranjenih vojnika. Erdeljan je rekao jednom od mlađih vojnika da ne može da ide u pomoć jer je bilo mnogo opasno. Slađani se u tim satima završavalo dežurstvo na Paštriku i trebalo je da se skloni sa ruskim dobrovoljcima u rejon Raševca na obali Drima. Međutim, kada je čula da ima ranjenih na prvoj liniji fronta, okrenula se i krenula sa Erdeljanom.

Došli su do prve linije fronta i odmah se našli pod jakom vatrom iako su bili obeleženi oznakama da je reč o sanitetu. Erdeljan je odvezao vozilo u zaklon i otišli su peške da uzmu 3 ranjenika. Dvojicu su nosili, a jednog pridržavali.

Pod minobacačkom vatrom ušli su u sanitetsko vozilo i krenuli su nazad. Kada su već bili na kraju domena minobacača, već su skoro stigli u mesto Planeja, jedna minobacačka mina je pala maltene u samo vozilo.

Prevezeni su do Prizrena kao ranjenici. Međutim, niko nije ostao živ, osim dvojice vojnika. 😥

Njeno telo je predato poorodici u metalnom kovčegu. Na sahranu je došao suprug Jurij i mnogo Rusa, čitavo dvorište je bilo puno njihovih vozila. Jurij je bio potpuno skrhan, otišao je do grada i kupio venčanicu roze boje, koju je Slađana obožavala, kao i venčić za kosu. Sve je to stavio u njen kovčeg.

Slađana Stanković je 2013. godine dobila ulicu u Nišu.

Autor: redportal.rs