Par se ludo voleo, ali nisu mogli da ostanu zajedno, što je zapečatilo njihove sudbine

Bilo je leto 1921. godine. Izadora Dankan, proslavljena američka plesačica koja je postala svetska senzacija prepoznatljiva po svojoj građi koja je bila neuobičajena za tadašnje balerine, i posebno po svom specifičnom plesu čije je korene tražila u antičkom plesu, otišla je do poznate londonske gatare neposredno pred svoj put u Rusiju.

Naime, ona se odazvala na Lenjinov poziv budući da je voleo njene tačke. S druge strane, želela je da u svojoj turneji poseti i Rusiju, pa je želela da čuje šta će joj gatara reći.

Foto: Wikipedia.org/javno vlasništvo

Na njeno iznenađenje, gatara joj je prorekla da će se u Rusiji zaljubiti i venčati. Izadora se na ovo proročanstvo samo nasmejala i izašla, ne ostavivši gatari ni novčić. Nije verovala da išta slično može da se desi posle toliko neuspelih ljubavi koje je ostavila za sobom.

Ipak, došao je i taj dan. Izadora je nastupila pred mnogim zvanicama u ateljeu Žora Jakulova. Tu ju je ugledao i Sergej Jesenjin, pristalica boljševika, buntovan po prirodi, ali i neverovatno talentovan mladi pesnik. Njemu je bilo tek 26 godina i važio je za ne naročito vernog muškarca. Iza sebe je imao već troje dece iz tri propala braka.

To ga nije sprečilo da bude potpuno opčinjen kad ju je ugledao dok je Izadora izvodila svoju čuvenu tačku u kojoj joj je koristila famozni crveni šal kao rekvizit. Bilo je nečeg magičnog u tom plesu skoro polugole žene od 44 godine, jer su njeni pokreti bili nešto što nikada niko ranije nije video. Opčinjen, Jesenjin se probio kroz masu drugih posmatrača, prišao joj i sam izveo nekoliko čudnih pokreta u kratkom plesu.

Foto: Wikipedia.org/javno vlasništvo

Izadora ga je pomilovala po glavi i prvo rekla "Anđeo", ali je posle par trenutaka, videvši mu oči, rekla "Đavo". Iste večeri njih dvoje su napustili zabavu, ali su nastavili zabavu udvoje u stanu u kom je Izadora odsela. Tako je počela veza koja je zbunjivala mnoge, počevši od ogromne razlike u godinama, zatim komunikacija koja se svodila na poglede i pokrete, ali i nespremnost Izadore da se suprostavi čestim Sergejevim napadima ljubomore.

Ipak, njihova veza je trajala na iznenađenje mnogih. Posle 6 meseci su se i venčali, pa su krenuli na turneje po Evropi i Americi u kojima su nastupali zajedno. Ona je plesala, on čitao svoju poeziju. Nažalost, tada su krenuli i problemi u vezi. Naime, van svoje zemlje Jesenjin je bio samo neki plavičasti ruski seljak koji nije poznavao manire visokog društva u kojima se Izadora kretala. Ništa drugo do suprug Izadore Dankan.

Ljubomorne scene, pune besa s njegove strane su bivale sve češće, a Izadora ih je trpela koliko je dugo mogla. Jesenjin je posebno bio besan ukoliko bi ga na prijemima predstavljali samo kao njenog surpuga. Amerikanci su posebno bili zbunjeni njegovim zanimanjem, jer im posao "nacionalnog pesnika" nije bio baš jasan, pa bi zapitkivali čime zarađuje za troškove. Takve scene Jesenjin nije mogao da trpi.

Foto: Wikipedia.org/javno vlasništvo

Da bi se lečio od besa, Jesenjin je pribegavao starom muškom leku - alkoholu. Međutim, ni to nije pomagalo, tako da je znao da čak Izadoru gađa cipelama ukoliko bi u nekom trenutku osetio da je marginalizovan. Na kraju, par se toliko otuđio da su njih dvoje postali neprijatelji.

Htela sam Jesenjina da pokažem svetu. Sada moramo da se vratimo u Rusiju kako bi on sačuvao svoj um, jer bez Rusije, on ne može da živi - rekla je Izadora jednom prilikom u to vreme.

Par se vratio u Rusiju, ali ni to nije pomoglo. Jesenjin je bio nervozan, izmoren i pun crnih misli. Na kraju, par je morao da se rastane, iako se Izadora klela u ljubav prema njemu. Napustila ga je, otputovavši u Pariz.

Konačno sam slobodan od te stare veštice - govorio je tih dana Jesenjin svojim prijateljima.

Nekoliko meseci kasnije Jesenjin joj je poslao pismo u kom joj je napisao da voli drugu, da se oženio i da je srećan. Međutim, njegovi prijatelji su pričali da je to bilo sve samo ne istina. Po njihovim rečima, on je zapravo hteo da joj napiše da je voli previše ali da mora da nastavi život sa drugom, ali je hteo da je odbije grubim rečima. Izadora to nije mogla da zna, ali njegovo srce je, po svemu sudeći, zauvek ostalo kod Izadore, iako se 1925. oženio unukom Lava Tolstoja, Sofijom Tolstoj.

Ovaj brak mu nije pomoglo. Mračne misli su ga progonile u sve većoj meri, sve je češće govorio sa izvesnim "crnim čovekom", sopstvenom verzijom đavola. Sa sobom je uvek nosio šal koji mu je Izadora poklonila, često se prisećajući vremena koje su proveli zajedno. Govorio je i da će je pozvati i da će mu se ona vratiti, ali prijatelji su znali da se time samo teši. U zadnjoj epizodi ludila, napisao je svojom krvlju pesmu "Doviđenja druže, doviđenja",

Pesmu je ostavio u džepu kaputa svog prijatelja Volfa Erliha, da bi sebi oduzeo život sutradan, 27. decembra 1925. godine u hoteli Angleter u Lenjingradu. Tako je završio svoj život u sobi u kojoj je često bio sa Izadorom.

Izadora ga nije predugo nadživela. Posle svega godinu i po dana od Jesenjinovog samoubistva, rešila je da se provoza kroz Nicu sa novim ljubavnikom. U jednom trenutku, jedan kraj čuvenog crvenog šala, koji joj je bio omiljeni rekvizit dok je izvodila svoj ples, uključujući i nastup kad je upoznala Jesenjina, se gotovo misteriozno obmotao oko zadnjeg točka automobila u kom se vozila. Smrt je nastupila jako brzo, jer joj je šal bukvalno zdrobio vrat.

Tako su oboje, u kratkom vremenskom razmaku, umrli od gušenja. Ali, svetu su ostavili svoje nasleđe. U tom svetlu, nije zgoreg pomenuti da je Izadora Dankan bila učiteljica plesa i Magi Magazinović, koreografkinji i filozofu koja je 1910. godine u Beogradu otvorila prvu školu modernog plesa na našim prostorima. Tako je Izadora u plesu ostavila neizbrisiv trag za svetsku kulturu, dok je Jesenjin učinio isto svojim stihovima koji će verovatno odjekivati u večnosti.

IZVOR: YT / 240252

Autor: Marko Radovanović