Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, centralna biblioteka Univerziteta u Beogradu, obeležava značajan jubilej - 100 godina od osnivanja i početka gradnje i 95 godina od otvaranja. Tim povodom od 24. maja 2021. godine u Biblioteci je otvorena izložba Knjigohranilište Univerziteta u Beogradu: počeci.
Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković svečano je otvorena 24. maja 1926. godine, na Dan Sv. Ćirila i Metodija. Time je označen uspešan završetak dugog i zamršenog procesa koji je pokrenut 1921. godine, kada je počela gradnja 1. bibliotečke zgrade u Srbiji.
Univerzitetska biblioteka nastala je kao rezultat svesti o nužnosti postojanja jedne opšte biblioteke pored specijalnih, fakultetskih i seminarskih, radi organizovanja i unapređenja naučnog i nastavnog rada na Univerzitetu. Za ostvarenje tog nauma zaslužni su mnogi ugledni ljudi u zemlji i inostranstvu koji su doprineli da ta misija, koja je nailazila na mnogobrojne prepreke bude uspešna.
Ova izložba sa pratećim katalogom posvećena je ljudima koji su bili dovoljno dalekovidi, uporni i ustrajni da zamisao dovedu do njenog ispunjenja. Izložba podseća na veliki dar Karnegijeve fondacije, čiji je osnivač, američki industrijalac Endru Karnegi, pomogao da se u svetu obnovi ili izgradi skoro 3000 biblioteka, među njima i Univerzitetska biblioteka u Beogradu; podseća, zatim, na Slavka i Mejbel Grujić, zahvaljujući čijem zalaganju je Fondacija odlučila da izdvoji značajan deo sredstava za Beogradski univerzitet, na arhitekte i profesore Tehničkog fakulteta Nikolu Nestorovića i Dragutina Đorđevića koji su izradili projekat Biblioteke, najzad, na profesore Univerziteta, Pavla Popovića, Aleksandra Belića i Veselina Čajkanovića, koji su činili komisiju koja je imenovala prvog bibliotekara ove ustanove, prvog upravnika Univerzitetske biblioteke - Uroša Džonića.
Izložba je najviše posvećena upravo Džoniću, profesoru književnosti, piscu, kritičaru, prevodiocu, uredniku, bibliografu, koji je tada ulagao veliki trud da put do knjigohranilišta Univerziteta u Beogradu, trnovit i vijugav, bude prokrčen. Postavka se posebno zadržava i na Pavlu Popoviću, profesoru Univerziteta i rektoru, prvom predsedniku Bibliotečkog odbora, koji je odlično razumeo koliki uticaj imaju biblioteke na razvoj nauke jedne zemlje. Svojim autoritetom pomogao je da Beograd jednu takvu instituciju i dobije.
Na izložbi se prvi put predstavljaju pisma koja je 1928. godine Uroš Džonić slao iz Lajpciga koleginici Milici Vojinović, koja ga je menjala na čelu ustanove u Beogradu. Džonić je u Lajpcigu organizovao i sprovodio nabavku knjiga iz sredstava reparacije za potrebe biblioteka u Srbiji, naročito za Univerzitetsku biblioteku. Mada formalno izlaze iz vremenskog okvira koji je izložbom i katalogom obuhvaćen, ova pisma iz Arhive Univerzitetske biblioteke su poseban kuriozitet, kao neposredna svedočanstva o predanosti i trudu Džonića u njegovoj svakodnevnoj borbi da obogati fond Biblioteke, da održi i unapredi njen rad.
Pre otvaranja Biblioteke u maju 1926. godine, u njenom holu je postavljena bista darodavca Endrua Karnegija i iznad nje natpis po kojem je ova izložba dobila ime:
- Znano budi da ovo Knjigohranilište postade i osnova se kao plod blagorodne misli i plemenita dara Karnegijeve zadužbine i da izvoljenjem Boga bi otvoreno 24. maja 1926.
Autorke izložbe i kataloga su Svetlana Pucarević, Jasna Čanković i Srbislava Šahović Mišić, a direktor Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković je prof. dr Aleksandar Jerkov.
Neverovatna tehnika pamćenja australijskih aboridžina 🤓
ARHEOLOGIJA: Misterija vikinških pogrebnih brodova ⚔
Autor: redportal.rs
