Decenijama kosmolozi su se pitali da li je mega struktura univeruzuma ustrojena po nekom određenom šablonu? Zapravo pitali su se da li je univerzum jedan enorman fraktal, tj. da li izgleda isto sa svih strana kada bi se mogao gledati, nezavisno od njegove veličine. Nakon što su kompletirali masovnu analizu podataka poznatih galaksija, napokon naučnici imaju odgovor:
Nije, ali na određeni način možda, pod posebnim uslovima da. Nekad ne. 🤣
Tokom ranog 20. veka, astronomi su počeli da shvataju da je naš univerzum neshvatljivo enormne veličine i matematički beskonačan. Takođe su uvideli da možemo da vidimo i druge galaksije, neke bliže neke dalje, razbacane unaokolo po nebu. I stoga, pitanje se odmah usadilo u umove astronoma: da li postoji bilo kakav šablon u rasporedu gaksija ili su one sve samo nasumično razbacane po beskrajnom svemiru?
Na prvi pogled izgleda kompletno nasumičan i haotčan. Astronomi su uhvatili ogromne grozdove galaksija zbijenih zajedno, po nekoliko stotina pa čak i hiljada jedna do druge. Sa druge strane postojale su male grupice, pa čak i galaksije potpuno same bez ikoga u blizini. Posmatrano sve zajedno, izgledalo je kao da ne postoji nikakav smisao u njihovoj poziciji ili udaljenosti.
To nimalo nije smetalo astronomima. Dugo su posmatrali svemir kroz tzv. kosmološki princip. Tj. univerzum je homogen (isti iz mesta u mesto) i izotropičan (isti ma sa koje strane ga posmatrao). Nasumičnost galaksija i njihova rasutost bez smisla se savršeno uklapala u taj princip.
Ali u kasnim 70im, analiziranje galaksija postalo je sofisticirano dovoljno da otkrije postojanje određenih šablona u rasporedu galaksija. Pored grozdova, postojali su zidovi. Postojale su ogromne praznine - enormna prostranstva apsolutno ničega. Astronomi su ovakav šablon stvari prozvali kosmička mreža i on je u velikoj meri oborio koncept kosmološkog principa, jer je pokazao da veliki delovi univerzuma ne izgledaju isto kao i drugi delovi.
UNIVERZUM U OKVIRU UNIVERZUMA
Jedan od predloga izgleda svemira došao je od matematičara Benoa Mandelbrota - oca fraktala. Fraktali su ekstremno teški da se definišu, ali su dovoljno jednostavni da bi se intuitivno razumeli:
To je šablon koji se ponavlja ma koliko vi zumirali u njega.
Mandelbrot nije izmislio koncept fraktala, ali mu je nadenuo ime i započeo našu modernu eru proučavanja njih.
Fraktali su svugde. Ako zumirate u malu snežnu pahuljicu, videćete više manjih minijaturnih pahuljica. Ako zumirate u granu na drvetu videćete formu više minijaturnih grana. Ako zumirate na obali videćete sve više i više minijaturnih obala.
Fraktali nas okružuju u prirodi, i matematičari fraktala su nam omogućili da razumemo veliki broj formi strukturi tog tipa u univerzumu.
Stoga, ako su fraktali svugde, kako navodi Mandelbrot, možda je i sam univerzum u celosti fraktal? Možda ono što mi vidimo u tome kako su pozicionirane galaksije je samo početak najvećeg fraktala ikada sagledanog. ako se posvetimo izradi dovoljno sofisticiranih aparata, možda i uspemo da uvidimo da postoji kosmička mreža unutar kosmičke mreže koja ispunjava ceo univezum u beskonačnost.
HOMOGEN I PASTERIZOVAN
Kako su astronomi otkrivali sve više o kosmičkoj mreži, otkrivali su sve više stvari i o istoriji Velikog praska (Big Bang), i došli su do ideje kako da objasne postojanje velikih šablona u univerzumu. Po tim teorija univerzum je i dalje homogen, samo na mnogo mnogo većoj skali nego što se ikada i pomišljalo.
Ultimativni test fraktalnog univerzuma stići će tek u ovom veku, kada su započete odista mamutske analize svemira poput Sloan Digital Sky Survey preko koje se mapirala lokacija miliona galaksija, kada je i direktno prikazana kosmička mreža na skali nikada viđenoj pre.
Ako je ideja fraktalnog univerzuma istinita, onda bi trebalo da jasno vidimo naše lokalne mreže u okviru velikih kosmičkih mreža. Ako je netačna, onda bi u jednom trenu kosmička mreža trebala da izgubi sva svojstva mreže i veliki nasumični deo univerzuma bi trebao statistički da izgleda isto kao i neki drugi.
Rezultat je bila apsolutna homogenost. ALI, moralo se ići na udaljenost (zamislite da ste odzumirali) od 300 MILIONA SVETLOSNIH GODINA da bi se stekla kompletna slika o svemiru. 😨
NAUKA: Kada je prvi put život nastao u univerzumu? 🤔
Tako da svemir ipak nije fraktal, ali delovi kosmičke mreže poseduju ta svojstva. Na primer delovi sa tamnom materijom o kojoj skoro ništa pa ne znamo, poseduju fraktalna svojstva.
Sa druge strane, apsolutne praznine delova svemira i nisu toliko prazne. Imaju nekolicinu jedva vidljivih i bledih patuljastih galaksija i one su pozicionirane u suptilnu jedva vidljivu kosmičku mrežu.
Tako da na kraju, da sumiramo, iako ceo univerzum nije fraktal, i dalje nalazimo fraktale ma gde god da pogledamo u svemir. 🤭
NAUKA: Da li je svemir SVESTAN? 🤔🧠
Autor: redportal.rs
