Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Vaskrsenje Gospodnje. Na ovaj dan, sin Božiji Isus Hristos vratio se iz mrtvih trećeg dana nakon smrti i raspeća koje se dogodilo na Veliki petak.
Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.
Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili nakon nje. Kod istočnih hrišćana Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Datum Vaskrsa za sve pravoslavne hrišćane određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži julijanskog kalendara. Crkve koje inače koriste novojulijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji, i nema veze ni sa julijanskim ni sa gregorijanskim kalendarom.
Na Veliki petak farbaju se vaskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se kuca.
Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse, ovi pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Onaj ko je postio ceo post na Vaskrs će se prvi put omrsiti nakon nekoliko nedelja posta.
Prvi ponedeljak sledeće sedmice nakon Vaskrsa je Pobusani ponedeljak poznat kao Vaskrs mrtvih jer je to dan posvećen sećanju na preminule rođake. Odlazi se na groblje i nose se, dan ranije za tu priliku obojena, jaja i hrana i to se ili ostavi na grobu ili odmah razdieli sirotinji koje tada tamo uvek ima.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović napisao je brojne pesme koje se danas pevaju povodom crkvenih praznika. Jedna od njih je i pesma posvećena Vaskrsu Radujte se!
IZVOR: YT / Обновимо себе подигнимо Ступове
Koji narodni običaji i pesma su vezani za VRBICU?
Autor: redportal.rs
