Karnivori prve klase 🥓🥩🍖
U proteklim decenijama sva istraživanja koja su se bavila ovom temom bila su bazirana na komparativnim analizama sa današnjim preživelim lovačko-sakupljačkim plemenima.
Kako objašnjava doktor Ben Dor sa Univerziteta u Tel Avivu:
Ovakva poređenja su beznadežna, jer pre 2 miliona godina lovačko -sakupljačke zajednice su mogle da love i konzumiraju slonove i druge velike životinje. Dok današnji lovci nemaju pristupa takvoj lovini. Čitav ekosistem se promenio, i uslovi nisu nikako komparabilni. Mi smo se odlučili da se koristimo drugim metodama u cilju rekonstrukcije ishrane ljudi iz kamenog doba. Tragovi su očuvani u našem telu stoga smo se fokusirali na metabolizam, genetiku i fizičku građu.
U svrhu toga pređeno je preko 400 naučnih radova iz najrazličitijih naučnih disciplina, koja su se na svoj način suočavala sa centralnim pitanjem - da li su ljudi iz kamenog doba bili specijalizovani karnivori ili samo omnivori? Najviše dokaza je otkriveno u oblastima genetike, metabolizma, fiziologije i morfologije.
Kako dodaje doktor Ben Dor:
Jedan od glavnih primera je hemijska kiselost našeg stomaka. Ona je veoma visoka, čak i u poređenju sa drugim predatorima i omnivorima. Proizvodnja i održavanje visokog procenta kisele sredine u stomaku iziskuje veliku količinu energije i njegovo postojanje je dokaz konzumacije životinja. Jaka stomačna kiselina pruža zaštitu od opasnih bakterija koje se nalaze u mesu. Posebno kod praistorijskih ljudi, koji su lovili velike životinje i čije meso su potom konzumirali danima i koje je bilo prepuno različitih patogena.
Drugi indikator toga da smo predatori je struktura ćelija sala u našim telima. U telima omnivora, na primer, masnoće se talože u relativno malom broju velikih ćelija. Dok, sa druge strane, kod predatora (uključujući i kod ljudi) je obrnuto - mi imamo veliki broj malih masnih ćelija.
Osim navedenog, dokazi da smo predatori se nalaze i u našem genomu. Genetičari su detektovali da su delovi genoma "zatvoreni" da bi se nama omogućila ishrana bogata mašću, dok su kod šimpanzi delovi genoma su "otvoreni" da bi se omogućila ishrana bogata šećerom.
Biologiju podržavaju i arheološki dokazi. Istraživanja kostiju praistorijskih ljudi, kao i načina lova jedinstvenih za ljude, pokazuju da su se ljudi specijalizovali za lov na životinje velike i srednje veličine koje su posedovale visok procenat masti. Što se savršeno poklapa sa današnjim primerima društvenih predatora, koji dobijaju više od 70% svoje energije iz životinjskih izvora. Zapravo ljudi specijalizovani za lov na veliku divljač su bili hiperkarnivori.
Hiperkarnivorizam pojašnjava doktor Ben Dor:
Lov na veliku divljač nije hobi ili suplementarna aktivnost. Ono zahteva ogromno znanje, pa čak i na primeru lavova i hijena vidimo da su potrebne godine da bi se veština usavršila. Osim toga, potpuno je jasno da je velika količina ostataka baš takvog tipa životinja, otkrivena na skoro svim arheološkim lokalitetima, upravo posledica visoke specijalizacije i ekspertize ljudi u lovu na veliku divljač.
Takođe, veliki broj naučnika koji se bave periodom poslednjeg izumiranja megafaune (velikih životinja) se slažu da je upravo ljudski lov odigrao veliku ulogu u nestanku mamuta, runastih nosoroga i drugih velikih sisara. Pride, arheologija dodatno podržava činjenicu o ljudskom hiperkarnivorizmu, time što se po nalazima sa lokaliteta vidi da su specijalizovane alatke za procesuiranje biljaka nastale tek mnogo kasnije
Ovakav svestran i multidisciplinaran pristup tematici istraživača sa Univerziteta u Tel Avivu (koji je trajao skoro deceniju) je kompletno preokrenuo paradigmu shvatanja ljudske evolucije. Potpuno suprotno od usvojene hipoteze da ljudi duguju svoj uspeh i preživljavanje svojoj dijetetskoj fleksibilnosti (kombinaciji biljne i životinjske ishrane) izašlo je na videlo da su ljudi evoluirali zapravo kao alfa lovci krupne divljači.
Genetske promene i pojava specifičnih kamenih alatki za procesuiranje biljaka, navela je istraživače da zaključe da od pre oko 85.000 godina pa do pre oko 40.000 godina, nastala postepena promena koja je rezultirala rastom konzumacije biljaka i dijetetskom raznovrsnošću. Nasuprot tome, tokom dva miliona godina ljudske evolucije, opstajao je veliki kontinuitet u tipovima kamenih alatki. Nezavisno od regiona ili prirodne sredine.
Stoga, čovek je fundamentalnih 2 miliona godina svoje evolucije proveo loveći krupnu divljač i hraneći se isključivo mesom velikih divljači.
Autor: redportal.rs
