Otkrivena direktna veza sa deficitom u sposobnosti učenja i pamćenja... 👨‍⚕️

Šećer se bukvalno nalazi u svakom proizvodu koji možete da nađete u samoposluzi, posebno u onima koji su namenjeni deci.

A deca su najveći konzumenti rafinisanog šećera, čak iako je ishrana puna koncetrisanog šećera odavno poznata kao jedan od glavnih uzroka dijabetesa, gojaznosti i srčanih oboljenja.

Čak i pored velikog broja medicinskih istraživanja, malo je poznat efekat sećera na razvoj mozga tokom ranog stadijuma detinjstva. Posebno na region mozga, koji je krucijalan po razvijanje sposobnosti pamćenja i učenja, hipokampus.

Nova studija sa Univerziteta Georgia u saradnji sa UCLA (Univerzitetom u Kaliforniji), pokazala je na primeru glodara da konzumacija gaziranih sećernih sokova tokom adolescencije direktno obara sposobnost pamćenja i učenja kasnije u odraslom dobu. Takođe, promene u bakteriološkom sastavu creva, nastale usled ishrane šećerom, najverovatnije su ključni razlog problema sa pamćenjem.

Ova činjenica je dodatno potvrđena tokom eksperimenata gde su slični deficiti u pamćenju primećeni kada je u crevnu floru životinja (koje nikada pre nisu konzumirale šećer) dodata bakterija Parabakteroid (koja se prenamnožava kao posledica preterane konzumacije šećera).

Kako objašnjava profesor Emili Nobl, jedan od glavnih autora studije:

Šećer u ranom periodu života drastično povećava nivo bakterije Parabakteroid, i što je veći njen nivo bio u životinji - to su njeni rezultati u testovima pamćenja bili gori. Otkrili smo da je sama bakterija dovoljna da izazove deficit.

EKSPERIMENT

Sudeći prema primeru SAD i statističkim podacima koji su sakupljeni iz populacije, velika većina ljudi unosi šećer u vrednosti u većoj 10% procenata od ukupne dnevne kalorične vrednosti. Veoma slična statistika je i u većini razvijenih zemalja, gde najveći broj kalorija šećera dolazi iz gaziranih napitaka.

Sudeći prema presudnoj ulozi hipokampusa u razvijanju najrazličitijih kognitivnih funkcija i činjenice da se on razvija dugo (sve do kasne adolescencije), istraživači su se fokusirali da pronađu vezu u deficitu u pamćenju i učenju sa stanjem crevne flore.

U tu svrhu iskorišćeni su mladi laboratorijski pacovi, kojima je data standardna ishrana zajedno sa 10% sećernog rastvora - sastav komparabilan sa sadržinom današnjih gaziranih i zaslađenih sokova.

Istraživači su potom testirali pacove na programu rešavanja zadataka koji se baziraju na pamćenju i učenju različitih paterna. Testova posebno napravljenih da registruju promene u trenutnom i kontekstualnom pamćenju.

Kako sumira profesor Nobl:

Otkrili smo da su pacovi koji su konzumirali sećer u ranom stadijumu svog života, imali velikih problema da razlikuju nove objekte i da ih razlikuju u različitim kontekstima. Problem koji pacovi koji nisu konzumirali sećer nemaju.

Drugi test je merio procenat sposobnosti sećanja, odnosno direktnu sposobnost hipokampusa da prizove znanje koje je već poseduje i sposobnost da prepozna predmet koji je prethodno video. U ovom slučaju, nikakvi deficiti nisu zabeleženi.

Potom se pristupilo analizi crevne flore, koja je pokazala visoke nivoe koncentracije bakterije Parabakteroida. Da bi se potvrdio mehanizam kojim ova bakterija utiče negativno na mozak, istraživači su veštački povećali nivoe bakterije u crevnoj flori pacova koji nikada nisu konzumirali sećer. Rezultati su istog trenutka pokazali dramatičan pad u svim stavkama kognitivnih sposobnosti - i onih vezanih za rad hipokampusa i onih nezavisnih od njega.

Kako glavna autorka Nobl sumira:

Glavno pitanje koje preostaje je, na koji način bakterija menja razvoj mozga? Sledeći stupanj istraživanja se mora bazirati na identifikovanju sistema kojim bakterija utiče na mozak i kakvo okruženje zahteva naš um da bi mogao normalno da se razvija i funkcioniše.

Iako su poznati njegovi negativni uticaji na ljudsko telo i zdravlje, zaista, sve više podataka izlazi koji potvrđuju ono staro zvocanje naših majki da je rafinisani šećer -čist otrov. 😥

Autor: redportal.rs