VLADIKA NIKOLAJ: Voleo je Njegoša, zalagao se za jedinstvo, prošao golgotu, i uvek ostao veran Bogu ☦️

1912. je otišao u Sarajevo gde je besedio na proslavi lista Prosveta na toj proslavi su bili Ćorović, Dučić i Šantić.

Sveti Nikolaj Žički rođen je kao Nikola Velimirović u Leliću kod Valjeva, u zemljoradničkoj porodici Dragomira i Katarine Velimirović.

Roditelji odlučuju da ga pošalju u školu u manastir Ćelije, čisto toliko da bude pismen da zna da čita, ako im zatreba. Međutim, Nikolinu darovitost primećuje učitelj te za dalje školovanje roditeljima preporučuje da ga pošalju u valjevsku gimnaziju. Dok se školovao u gimaziji služio je po kućama kao i svi drugi školarci.

Po završetku gimnazije njegova prva želja bila je Vojna akademija, međutim zbog sitne građe biva odbijen, te se on odlučuje da upiše Bogosloviju. Bio je vredan student, čitao je gradivo mimo predavanja, naročito je voleo Njegoševa dela koja je izučavao još kao gimnazijalac.

Država je u to vreme stipendirala studiranje u inostranstvu pa je kao dobar student otišao da studira u Bernu na Starokatoličkom fakultetu gde je odbranio doktorat na temu: Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve. Nikola potom upisuje doktorat i na čuvenom Berkliju gde je takođe odbranio doktorat iz filozofije.

Po povratku se razboleo od dizenterije, lečio se 6 nedelja da bi se potom zamonašio i dobio ime Nikolaj. Zatim počinje da radi kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu. Nikolaj je predavao filozofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike.

Nikolaj je posebno voleo besedništvo, te je 1912. otišao u Sarajevo gde je besedio na proslavi lista Prosveta na toj proslavi su bili Ćorović, Dučić, Šantić, Ljubibratić.

Na slici: Sveti vladika Nikolaj i Sveti Justin Ćelijski

Foto: Pinerest/Тамара Рајчевић

Po izbijanju Prvog svetskog rata, biva poslat u Ameriku da jača jugoslovensku stvar, te tamo drži brojna predavanja i besedništva. Na velikom zboru u Čikagu uspeo je da sakupi sve pripadnike naroda koji će ući potom u Jugoslaviju 1918.

Za žičkog episkopa biva izabran 1919, ali ubrzo biva prebačen u Ohridsku eparhiju gde je bio punih 15 godina.

Nikolaj je bio učesnik i Konditorske borbe (versko-politička kriza u Kraljevini Jugoslaviji, iz 1937. između SPC i jugoslovenske kraljevske Vlade na čelu sa Milanom Stojadinovićem zbog davanja većih prava katoličkoj crkvi u odnosu na SPC, a bez da se SPC pitala).

Tokom Drugog svetskog rata Nikolaj biva oteran u logor jer je bio protiv Nemaca okarakteraisan kao anglosaksonac. U Dahau je njega i patrijarha Gavrila Dožića spasio komandant logora Johan Adler, inače je zajedno studirao na fakultetu u Bernu sa Nikolajem. Adler je iznudio istragu i saslušavanje Nikolaja i Gavrila pred esesovcima, ispitivao ih je sedam uzastopnih dana, kako bi dobio na vremenu, i spasio im živote. Na kraju je proglasio da nemaju krivice, jer je bio svestan da ih Hitler vodi u propast.

Adler i vladika Nikolaj na slici.

Foto: savemenaistorija.com

U Ameriku Nikolaj dolazi 1946, gde je povremeno držao predavanja u privremenoj srpskoj bogosloviji u manastiru Svetog Save u Libertivilu, u njujorškoj Akademiji Svetog Vladimira i u ruskim bogoslovijama Svete Trojice u Džordanvilu i Svetog Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji gde ga je smrt i zatekla, 18. marta 1956.

Po nestanku Socijalističke Jugoslavije njegove mošti bivaju prenete u manastir Lelić na dan Svetog Vasilija Ostroškog 1991.

Na prolećnom Saboru SPC 2003. je kanonizovan za svetitelja. Svečana kanonizacija obavljena je u Hramu Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, 24. maja 2003.

Napisao je brojna dela, od kojih su najpoznatija: Srbija u svetlosti i mraku, Ohridski prolog, Pesme molitvene, Nacionalizam svetog Save, Nove besede pod Gorom, itd.