Nostalgija je u poslednjih nekoliko godina postala jedan od najupadljivijih motiva u popularnoj kulturi. Rimejk filmovi, nastavci starih serija, vinil-ploče, retro estetika na društvenim mrežama i povratak „starim vremenima“ sve češće oblikuju ono što gledamo, slušamo i delimo. Pitanje je – zašto baš sada?
Jedan od razloga leži u osećaju nesigurnosti. Brze tehnološke promene, ekonomske krize i stalni pritisak da se bude produktivan stvaraju zamor. U takvom okruženju, prošlost deluje poznato, stabilno i emotivno bezbedno. 😊 Čak i kada nije bila objektivno bolja, ona je u sećanju često jednostavnija.
Mediji su to prepoznali. Nostalgija je moćan alat jer ne zahteva objašnjenja – ona se oslanja na emociju. Kada publika prepozna muziku iz detinjstva ili likove koje je nekada volela, veza se uspostavlja momentalno. To je i komercijalno isplativo, ali i kulturno simptomatično.
Ipak, nostalgija nije samo bekstvo. Ona često nosi i kritiku sadašnjosti. Povratak starim temama, vrednostima i estetikama može biti način da se ukaže na ono što danas nedostaje: sporiji ritam, jasnije odnose, osećaj zajedništva 🤔.
U tom smislu, nostalgija nije nužno znak slabosti društva, već pokušaj da se u haosu savremenog sveta pronađe kontinuitet. Prošlost se ne vraća, ali potreba da je razumemo govori mnogo o tome gde se trenutno nalazimo.
KRAO LOBANJE i kosti sa GROBLJA 😳🪦
Autor: redportal.rs
