U mnogim krajevima Srbije, još uvek se može čuti upozorenje:
- Dva sveca pod istim krovom – nesloga u rodu. -
Ova izreka nije samo priča o praznicima, već duboko ukorenjeno narodno verovanje da slava, kao duhovni stub kuće, ne trpi deljenje, nadmetanje ni rascep u porodici.
Foto: Wikipedia.org
U tradicionalnoj srpskoj porodici, slava se nasleđivala po muškoj liniji, i svi sinovi, ma koliko ih bilo, slavili su istog svetitelja kao otac. Iako bi se kasnije razdvajali u domaćinstva, ime svetitelja ostajalo je isto, kao znak porekla, korena i blagoslova.
Ali kada bi se dogodilo da dva brata, ili otac i sin, u istoj kući slave različite slave, smatralo se da tu nešto ne ide kako treba. Verovalo se da takva kuća nema unutrašnji red, da svetitelji ne vole da se dele prostor i da zbog toga može doći do tihe svađe, nerazumevanja, pa i raskola u porodici.
U nekim selima, domaćini su govorili:
Naravno, to ne znači da neko mora fizički da ode, već da se mora duhovno dogovoriti ko će čuvati koji stub, jer kuća ne trpi dva temelja.
Posebno se to odnosilo na kuće u kojima su zet i snaja doneli svoju slavu, a stara nije ukinuta. U takvim slučajevima, dogovaralo se da se jedna slava proslavlja u kući, a druga tiho, na svom mestu. Jer nije stvar u veselju – već u duhovnom miru doma.
Foto: LOGIČNO/LOGIČNO
Čak i danas, kada su porodične strukture drugačije, ovo verovanje živi kao podsetnik na to da je slava više od običaja. Ona je duhovna kućna vertikala, i ako se duplira bez dogovora – dolazi do tihe borbe za mesto koje pripada jednom.
Zato se i danas, kada neko planira da uvede novu slavu, često prvo ode kod sveštenika – da pita, a ne da lomi preko kolena. Jer stari bi rekli:
Autor: nportal.rs / Lepote Srbije
