Krsna slava predstavlja jedinstvenu i duboko ukorenjenu tradiciju kod Srba, koja se prenosi s kolena na koleno više od hiljadu godina. Svaka porodica čuva ime svog svetitelja zaštitnika, a dan slave se obeležava molitvom, okupljanjem porodice i posebnim običajima.
Prvi pomen slave u istorijskim izvorima beleži se još u srednjem veku, tačnije 1018. godine. Naime, taj pomen se dovodi u vezu sa jednim istorijskim događajem. Vojvoda Ivac koji je nastavio da pruža otpor Vizantincima i arhontu Ohrida nakon poraza Samuilovog carstva, stradao je na prevaru, tako što se, kažu izvori, ohridski arhont poslužio lukavstvom i došao kod Ivca na dan njegove krsne slave, Veliku Gospojinu.
Kako običaji nalažu, Ivac ga je primio u kuću, jer se svako prima u dom na dan krsne slave. Oni su se tom prilikom i izgrlili. Posle toga, arhont ga je pozvao da se povuku sa gozbe i osame, pa ga je tom prilikom napao i oslepeo, a potom odveo i predao caru.
I u najtežim prilikama, tokom vekova pod turskom vlašću, Srbi su čuvali ovaj običaj. Uprkos pritiscima, progonima i težim životnim uslovima, porodice su slavile svog zaštitnika u tajnosti, prenoseći tradiciju deci i održavajući tako kontinuitet vere i identiteta. Slava je postala simbol opstanka i unutrašnje slobode.
Slava je više od običaja – ona je simbol duhovne povezanosti, porodice i očuvanja vere kroz vekove.
Danas se slava proslavlja širom sveta, a običaji i rituali, iako se razlikuju od mesta do mesta, i dalje zadržavaju svoju suštinsku poruku: zahvalnost Bogu i poštovanje svetitelja koji štiti porodicu.
Kako se OBELEŽAVA KRSNA SLAVA NA DAN ŽALOSTI 🤔
Autor: redportal.rs
