Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Voždviženja časnog Krsta ili jesenji Krstovdan.
Ovaj praznik podseća na dva događaja iz ranohrišćanske istorije. Prvi je pronalazak časnog Krsta na Golgoti, a drugi je povratak časnog Krsta iz Persije u Jerusalim.
Prema verovanju, romejska carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst tokom hodočašća u Jerusalimu. Pošto je pronašla tri krsta, jer su po biblijskom zapisu uz Isusa Hrista razapeta još dva čoveka, nije bila sigurna na kojem je Hrist bio razapet.
Kako je u to vreme prolazila pratnja sa pokojnikom, patrijarh Makarije predloži da se svaki krst položi na pokojnika. Kad položiše treći krst, pokojnik je vaskrsao i to je bio znak da je u pitanju krst na kojem je Hrist bio razapet.
Persijski car Hozroje je kasnije zauzeo Jerusalim i odveo narod u ropstvo, a zajedno sa njim odneo i krst. Nakon 14 godina, romejski car Iraklije je pobedio Hozroja i krst vratio u Jerusalim. To je drugi događaj koji se danas proslavlja.
tumanKrstovdan je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom i na ovaj dan se obavezno posti. Predviđen je strogi post ili suhojedenije, a pošto ove godine praznik pada u subotu dozvoljeno je razrešenje na ulju. U pojedinim krajevima, vernici poste samo na grožđu i hlebu.
Autor: redportal.rs
