Prošlog četvrtka izvedeno je savršeno sletanje još jednog rovera na Mars, petog po redu. Da li sada, s pravom, možemo da se nadamo da za svojih života čujemo nešto slično onoj antologijskoj rečenici: Mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo? 🤔
Trenutni program NASA pod imenom Artemis je objašnjen kao tzv. sa Meseca na Mars potez SAD. I, kao što je izjavio Stiv Jarcik, glavni administrator misije, ljudi na Marsu, prema NASA, očekuju se do sredine treće dekade 21. veka.
Iako je sam put tehnološki već sada u domenu ostvarivog, eksperti i dalje insistiraju da smo udaljeni decenijama od puta na Crvenu planetu, najviše zbog finansijskih problema.
NEMA ZEZANJA SA MARSOM
Još je Verner Von Braun, arhitekta Apolo programa, započeo rad na misiji za Mars krajem 60-ih godina prošlog veka. Odmah nakon završetka lunarne misije. Doduše, njegove ideje nikada nisu odmakle dalje od papira.
Zbog čega je toliko komplikovano i teško stići do Crvene planete? Za početak, zbog astronomske (🤭) distance.
Astronauti koji se zapute na Mars moraće da prevale distancu od neverovatnih 225 miliona kilometara, i to samo u slučaju da su planetarne orbite obe planete u najbližoj tački jedna u odnosu na drugu.
To znači da će sam put trajati mesecima, gde će se astronauti suočavati sa 2 glavna problema po svoje zdravlje: radijacijom i mikrogravitacijom.
Radijacija drastično podiže šansu za razvijanje karcinoma, dok mikrogravitacija smanjuje gustinu kostiju i rapidno atrofira mišiće.
Ako nešto pođe po zlu, svi problemi će morati da se rešavaju tamo - na Marsu.
SpaceX vs. NASA: KO ĆE PRVI DO MESECA? 🏁
ĐAVO JE U DETALJIMA
Uprkos tome, naučnici su zaista naučili mnogo od prethodnih misija na Mesec i na svemirske stanice. Prvenstveno je dokazana sposobnost ljudi da prežive u orbiti i po godinu i po dana.
Osnovne postavke kako sprovesti put na Mars su više nego poznate. Ali sitni detalji sve okreću naglavačke. 🤯
Jedan od načina kojim bi se moglo smanjiti izlaganju radijaciji je, logično, stići na Mars brže. To bi se moglo postići korišćenjem nuklearnog (termalnog) pogona, koji proizvodi mnogo više potiska nego tradicionalne metode koje su implementirane danas.
Druga metoda smanjenja bi bila dizajniranje letelice koja bi bila obložena velikim kontejnerima sa vodom radi apsorpcije radijacije.
Sad, sa druge strane, kada stignemo tamo, moramo da smislimo kako da dišemo marsovski vazduh, koji čini 95% ugljen-dioksid. Srećom, rover Perseverance je već opremljen prototipom aparata čiji je cilj upravo da isproba da li je moguće uspešno konvertovati ugljen-dioksid u kiseonik.
Druga rešenja za ovaj problem mogu biti i korišćenje leda na planeti od kojih bi se dobijali i kiseonik i vodonik (gorivo za reketu).
Radijacija će takođe biti problem i na samoj planeti, zbog veoma slabe gustine atmosfere. Tako da će prebivališta morati da budu dobro zaštićena, ako ne i pod zemljom.
RIZIK
Postoji još jedna stvar, koja nije toliko u vezi sa tehnologijom, a to je pitanje: Koliko smo voljni da rizikujemo?
Tokom NASA Space Shuttle ere zahtev i statistička mera je bila da astronauti ne smeju imati više od 3% šanse za fatalni ishod misije.
Za misije u tzv. dubokom svemiru stopa je podignuta na negde između 10% i 30%, u zavisnosti od misije. To znači da će u budućnosti možda postojati i misije gde ćete imati 1/3 šanse da se uopšte ne vratite živi.
Ovakva tolerancija na fatalne ishode može i rezultirati time da se, na primer, podigne prihvatljiva stopa radijacije za astronaute, kao i mnoge druge stvari.
Stigli prvi snimci sa Marsa 🌑🌓🌔
POLITIKA
Svi eksperti se slažu, barem u slučaju SAD, a ista merila mogu da važe i za druge države, najteže će biti privoleti vlade da osiguraju stabilne finansije.
Što se tiče SAD, kao zemlje koja predvodi osvajanje svemira, ako se finansijski usaglase, ljudi će biti na Marsu najkasnije do 2030. godine. Ali teško da će to biti slučaj. Uprkos tome, mnogi sumnjaju da će se odugovlačiti dalje od 2040. godine.
NASA se suočava i ove godine sa problemom finansiranja, jer umnogome zavisi od godišnjeg budžeta SAD, o kome ona mnogo ne odlučuje. Smanjenja i ograničenja već sada za posledicu imaju da će se let na Mesec, planiran za 2024. godinu, najverovatnije odložiti.
SPACEX 💗
Da li će NASA preteći SpaceX, kompaniju koju je osnovao i finansira milijarder Ilon Mask? Njegov cilj je, ni manje ni više, ljudi na Marsu 2026. godine! 😁
Mask svim silama razvija letelicu najnovije generacije upravo u tu svrhu. Doduše, poslednja 2 su eksplodirala na testiranjima, ali on ne odustaje.
Na prvo čitanje, možda vam i zvuči loše ovakva situacija. Ali rizici na koje je spreman i koje može da sebi priušti SpaceX, NASA jednostavno ne može.
SpaceX i Ilon Mask: MILION LJUDI NA MARSU DO 2050. 🚀🚀🚀
Upravo ovaj žar i voljnost da se ide na sve ili ništa može dati kompaniji prednost u odnosu na NASA. Kako i u dizajniranju raketa i svemirskih brodova, tako i u testiranjima i letovima u orbitu. Pored toga, čini se da Maskov brod Starship ima mnogo bolju perspektivu nego Space Launch System NASA, koji je preopterećen različitim problemima - od odlaganja letova pa sve do (naravno) finansija.
Ipak, nijedan milijarder na svetu ne može sam isplatiti račun za kartu do Marsa. Cena je jednostavno prevelika.
Mnogi vide rešenje u saradnji, gde će SpaceX pružiti transport a NASA rešenje za sve ostale probleme.
SpaceX: Počinju civilna putovanja u svemir! 😍
Maskov SpaceX lansirao rekordan broj letelica 🚀
NASA: Moguće stvoriti kiseonik na Marsu? 🔴
Krater na Marsu nosi naziv Tivat
Autor: redportal.rs
