Ukusan svinjska rebara, sočni čizburgera sa slaninom, jedno je jasno - ljudi vole meso. Ali zašto jedemo toliko više mesa od naših rođaka primata i zašto nam ide voda na usta od mirisa ćevapa koji cvrče na roštilju?
Naučnici i dalje imaju mnoštvo neodgovorenih pitanja o poreklu i evoluciji ljudskog jedenja mesa, ali postoje neke snažne teorije o tome kada, kako i zašto smo počeli da unosimo veće količine mesa u svoju ishranu.
Pre 2,6 i 2,5 miliona godina, Zemlja se znatno zagrejala i isušila. Pre te klimatske promene, naši daleki ljudski preci - zajednički poznati kao hominoidi - preživljavali su uglavnom od voća, lišća, semena, cveća, kore i krtola. Kako je temperatura rasla, bujne šume su se smanjivale. Kako su zelene biljke postajale sve ređe, evolucioni pritisak primorao je rane ljude da pronađu nove izvore energije.
Travnate savane koje su se širile Afrikom podržavale su sve veći broj biljaka koje se pasu. Arheolozi su pronašli velike kosti biljojeda od pre 2,5 miliona godina sa tragovima odsečenih kamenim oruđem. Naši stari drevni hominoidi preci još nisu bili sposobni lovci, ali su verovatno rezali meso sa leševa.
Više trava znači više životinja na ispaši, a više uginulih životinja na ispaši znači više mesa. Jednom kada su ljudi prešli na povremeno jedenje mesa, nije trebalo dugo da to postane glavni deo naše prehrane. Postoji dovoljno arheoloških dokaza da su pre 2 miliona godina prve vrste Homo redovno jele meso.
Nije slučajno što se najraniji dokazi o široko rasprostranjenom ljudskom jedenju mesa podudaraju u arheološkim zapisima sa Homo habilisom, "majstorom" ranih ljudi. Na nalazištima u Keniji od pre 2 miliona godina, arheolozi su otkrili hiljade ljuštenih kamenih "noževa" i čekića veličine pesnice u blizini velikih gomila fragmenata životinjske kosti sa odgovarajućim mesarskim oznakama.
Dok su naši drevni ljudski rođaci imali jače čeljusti i veće zube od modernog čoveka, njihova usta i creva bila su stvorena za mlevenje i varenje biljne materije, a ne sirovog mesa. Čak bi i alati od kamena mogli da funkcionišu kao drugi set zuba, uklanjajući komade mesa sa trupa zebre ili razbijajući kosti i lobanje da bi došli do srži bogate hranjivim sastojcima ili mozga unutra. Prethodnom preradom mesa alatima prvobitno dizajniranim za kopanje krtola i krckanje orašastih plodova, naši preci su olakšali žvakanje i varenje mesa životinja.
Primitivni kameni ručni alat dobar je za rezbarenje trupova ili razbijanje otvorenih velikih kostiju, ali je loš za lov na živi plen. Zbog toga zooarheolozi veruju da su naši ljudski preci koji su jeli meso i živeli pre više od milion godina bili čistači, a ne lovci.
Jedna od teorija zašto toliko mnogo iskasapljenih životinjskih kostiju ulazi u arheološke zapise pre oko 1,8 miliona godina je da dok su rani ljudi bili loši lovci, oni su živeli među nekim od najefikasnijih ubica koje su ikad lutale zemljom: sabljozebe mačke .
Između jednog i dva miliona godina velike zajednice mesojeda u afričkoj savani sastojale su se ne samo od lavova, hijena, leoparda, geparda i divljih pasa, kao što mi vidimo danas, ali i najmanje tri vrste mačaka sa sabljastim zubima, uključujući onu koja je bila znatno veća od najvećih muških afričkih lavova. Ove mačke su možda lovile veći plen, ostavljajući još više ostataka ranim ljudima da ih očiste.
Nejasno je da li su ljudi "aktivno" čistili čekajući da velike mačke ubiju svoj plen, a zatim ih plašeći bacanjem kamenja ili glasnim zvukovima, ili su "pasivno" uklanjali ono što je preostalo kada su sabljasti lovci napustili svoje u lovinu. Aktivnim čišćenjem dobijali bi više svežeg mesa, ali to je nosilo neke ozbiljne rizike.
Savremeni ljudski mozak je daleko veći od mozga drugih primata i tri puta je veći od onog koji je posedovao naš daleki predak Australopithecus, prethodnik Homoa. Ali ti veliki mozgovi koštaju time što im za rad trebaju tone energije. Naš mozak troši 20% ukupne energije našeg tela. Uporedite to sa mačkama i psima, čiji mozak zahteva samo tri do četiri procenta ukupne energije.
Meso je igralo presudnu ulogu u povećanju unosa energije da bi nahranilo evoluciju tih velikih, gladnih mozgova. Neki naučnici tvrde da je meso ono što nas je učinilo ljudima.
Kada su drevni hominoidi izdržavali isključivo od voća, biljaka i semena, trošili su mnogo više energije na varenje. Pre miliona godina, ljudska creva su bila duža i sporija, što je zahtevalo više napora da se ograničene kalorije dobiju iz krmne hrane. Uz svu tu energiju koja se troši na varenje, ljudski mozak je ostao relativno mali, slično ostalim primatima danas.
U poređenju sa ishranom voćem i biljakama meso je "visokokvalitetna" hrana - daju ogromnu energiju sa puno kalorija i proteina. Kada su ljudi počeli da dodaju meso u svoju ishranu, bilo je manje potrebe za dugim digestivnim traktom, opremljenim za preradu puno biljnih materija. Polako, tokom stotina hiljada godina, ljudska creva su se smanjivala. Ovo je oslobodilo energiju koja se trošila na mozak koji je eksplozivno rastao.
Kada su ljudi počeli da kuvaju meso, postalo je još lakše, brž i efikasnije svariti i uhvatiti te kalorije da bi nahranili naš rastući mozak. Najraniji jasni dokazi o tome da ljudi kuvaju hranu datiraju otprilike pre 800.000 godina, iako su mogli početi i ranije.
Meso je očigledno bilo ključno u evoluciji ljudskog mozga, ali to ne znači da je meso još uvek nezamenljiv deo moderne ljudske ishrane. Bilo koja kalorično hrana imala isti efekat na naše drevne mozgove koji su se razvijali, to bi mogao biti puter od kikirikija ali da je meso slučajno bilo dostupno.
Danas žudimo za mesom, delimično jer je naš mozak evoluirao u afričkoj savani i još uvek je projektivan da traži energetski velike izvore proteina. Slično je našoj sklonosti šećeru, retkoj robi bogatoj kalorijama.
Ali mi takođe žudimo za mesom zbog njegovog kulturnog značaja. Različite kulture su više ili manje usredsređene na meso, mada postoji jasna korelacija između bogatstva i potrošnje mesa. Industrijalizovane zapadne države prosečno prelaze više od 220 kilograma mesa po osobi godišnje, dok su najsiromašnije afričke države u proseku manje od 22 kilograma po osobi.
Prekomerna mesnata dijeta povezana je sa bolestima srca, dijabetesom i određenim karcinomom - stvarima oko kojih naši udaljeni preci nikada nisu morali da brinu, jer nisu živeli dovoljno dugo da bi postali žrtve hronične bolesti. Životni ciljevi naših predaka bili su veoma različiti od naših. Cilj im je bio da prežive do sledećeg dana.
Silvester Stalone jede živo meso? 😮
Autor: redportal.rs
