Haris Rahić rođen je 1994. godine u Novom Pazaru, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osnovne akademske studije upisao je 2013. godine u klasi profesora Branka Rakovića. Od 2015. godine do završetka osnovnih studija mentorstvo preuzima profesor Gordan Nikolić. Diplomirao je 2017. godine. Te godine, klasu preuzima profesor Radomir Knežević, koji mu je bio mentor tokom master i doktorskih studija. Mentorstvo od 2022. godine preuzima profesor Goran Jović.
Priredio je četiri samostalne izložbe. Učestvovao je na mnogobrojnim kolektivnim izložbama. Član je ULUS-a, SULUJ-a i NULUS-a. Dobitnik je treće nagrade na Likovnom salonu mladih 2017. godine u Novom Pazaru.
Polazna tačka Rahićevog umetničkog rada je istraživanje na polju likovnog apstrahovanja predmeta koje čovek baštini u svom okruženju, te osnovu njihove modelacije čini Harisov lični doživljaj stvarnosti.Teme koje obrađuje u svojoj umetničkoj praksi bave se predmetnošću oblika, menjajući njihovo učešće na slici u značenjskom i izražajnom smislu.
Transpozicija formi, koje susrećemo u svakodnevnici, ovde dobijaju metaforične naracije sa kritičkom porukom. Naizgled rasuti alati u enterijeru kao sekvence svakodnevice, bivaju prevedeni slikarskim jezikom u apstraktne likovne celine. One se dalje samo asocijativno vezuju za početnu opservaciju iz kojih umetnik intenzivira boju i liniju kao sredstvo kojim prenosi ideju. Težeći da artikuliše osnove svog narativa, Rahić osnovna polazišta pronalazi u emocijama i sećanju na prostore duboko privatnih arhiva svoje porodice. U daljem procesu rada, Haris teži da dosegne meditativna stanja kako bi se udaljio od realnog i uspostavio jednu vanvremensku ravan u kojoj doživljena predmetnost dobija nove forme.
Analiza predmetnosti kroz odsustvo ljudske figure je za njega kompleksna i obuhvata slojevitu slikarsku obradu pojma. Apstrahovanje oblika, od realnog ka imaginarnom kao njegova centralna tema, razlaže se i analizira slikarskim jezikom, tumačeći i specifičan kontekst u kojem izabrani predmeti dobijaju svoje nove dimenzije.Upravo taj proces apstrahovanja dovodi do razvoja ciklusa Fluidi, koji predstavljaju potpuno oslobađanje forme od fiksnih struktura, omogućavajući joj da postane deo dinamičkog toka. Ovi radovi funkcionišu poput vizuelne mape kretanja, gde linije i boje struje kao prirodne sile, odražavajući neprekidan ritam života. Kao što nam reologija ukazuje, da u prirodi fluidi nose kretanje i transformacije, tako i u ovom ciklusu postoji stalna promena - strukture se sudaraju, talože, nestaju i ponovo nastaju, simulirajući procese koji su za Harisa, osnova svega što nas okružuje.
Umetnik Fluide, u širem smislu, vidi kao vizuelni DNK umetnosti, jer po njemu oni umesto statičnih formi nude principe kretanja, prilagođavanja i beskonačne transformacije. Ovde slikarski jezik prerasta u nešto što nije samo reprezentacija lično doživljenih formi, već postaje uključen u tok - kao deo umetnosti koja se ne bavi potragom za celovitošću, koja nije fiksirana, već se kroz njen partikularitet uvek menja i preoblikuje.
Orban: BRISEL se sprema za RAT 😲
Autor: redportal.rs
