Prezime je za Srbe uvek bilo porodiÄno ime koje je ukazivalo na poreklo, pripadnost i dnevne pretke. Ova prezimena su nosile srednjovekovne porodice i vladarske dinastije
BrankoviÄ
Srpska vladarska porodica iz 14. i 15. veka je imala burnu istoriju. Neki su proglaÅ”eni svecima, druge su oslovljavali, uglavnom bez istorijskog pokriÄa, izdajicama.
Najpoznatiji predstavnik ove dinastije je Vuk BrankoviÄ, uÄesnik boja na Kosovu, oženjen Maron, Äerkom kneza Lazara i kneginje Milice. Kasnije su nosili titulu despota i bili na tronu srpske države. Veruje se da danas nema direktnih potomaka ove loze, ali to nije potvrÄeno.
Foto: arheo-amateri.rs
BranivojeviÄ
Vlastelinska porodica je u drugoj polovini 13. i prvoj treÄini 14. veka vladala Humom, a rodonaÄelnik, vlastelin Branivoje, je od kralja Milutina dobio na upravu Ston i PeljeÅ”ac.
Posle smrti kralja Milutina, praktiÄno su se otcepili od kraljevine pa su zapoÄeli Å”irenje svojih poseda.
BalÅ”iÄ
Srednjovekovna dinastija koja je upravljala Zetom od 1360. do 1421. godine. Posle smrti cara DuÅ”ana Silnog, BalÅ”iÄi postaju gospodari Zete, priznajuÄi samo formalno vlast naslednika cara UroÅ”a Nejakog.
VlastimiroviÄ
Prva srpska vladarska porodica o kojoj postoje istorijske beleÅ”ke je naziv ponela po rodonaÄelniku i stvoritelju prve nezavisne srpske države - knezu Vlastimiru. Ponekad se ova porodica naziva i ViÅ”eslaviÄi ili ViÅ”eslavljeviÄi prema prvom vladaru Äije nam je ime poznato - knezu ViÅ”eslavu.
Foto: Redportal.rs/N.R.
VojinoviÄ
Vlastelini koji su igrali vrlo znaÄajnu ulogu na NemanjiÄkom dvoru, a pogotovo nakon smrti cara DuÅ”ana. Tokom raspada carstva, predstavnici su im bili Vojislav VojinoviÄ i njegov bratanac Nikola AltomanoviÄ, najjaÄe velmože tadaÅ”nje Srbije.
VojisavljeviÄ
Preko Jovana Vladimira je ova dinastija nasledila vlast nad Dukljom. Vladali su tim podruÄjem i okolnom regijom, ukljuÄujuÄi i Zahumlje, RaÅ”ku i Bosnu. Vladavina im je trajala od 1034. do 1186. kada dominaciju nad ovim prostorima preuzimaju NemanjiÄi.
VukanoviÄ
Srpski vladari RaÅ”ke od kraja 11. veka, nikada se nisu nazivali tako. IstoriÄari su ovo prezime izvukli iz imena najstarijeg sina župana Stefana Nemanje Vukana.
DejanoviÄ
DragaÅ”i ili DejanoviÄi su bili srpski vlastelini koji su u drugoj polovini 14. veka upravljali prostorom oko tromeÄe danaÅ”nje Srbije, Bugarske i Makedonije. RodonaÄelnik je bio sevastokrator Dejan koji je bio oženjen roÄenom sestrom cara DuÅ”ana.
Jedan od najznaÄajnajih potomaka ove porodice je bio Konstantin, car Vizantije, koji je povezan sa DragaÅ”ima i NemanjiÄima po ženskoj liniji. On je svoje poslednje sate proveo boreÄi se na zidinama Carigrada, pokuÅ”avajuÄi da se odupre naletima Osmanlija.
DinjiÄiÄ
Ova porodica je upravljala oblaÅ”Äu Jadra u doba kraljevine Bosne. Prvi poznati predstavnik je Dinjica, koji se pojavljuje u povelji kralja Stefana Tvrtka kojom srpski kralj potvrÄuje povelje preÄaÅ”njih banova Bosne i kraljeva Srbije.
ZlatonosoviÄ
Srednjovekovna porodica je upravljala oblaÅ”Äu Usore u doba kraljevine Bosne. BraÄa Vlad i Stefan koji su uÄestvovali u Kosovskom boju 1389. godine. Tom prilikom su obojica zarobljeni od strane Turaka.
Foto: https://visitsmederevo.com/
JakÅ”iÄ
Poznata herojska porodica je MaÄare zadivila svojom borbom protiv turaka, pa ih je kralj Matija nazvao "stubovima hriÅ”Äanstva" i dao im ugarsku plemiÄku titulu.
Poznata porodica je bila najaktivnija u vreme srpske despotovine.
KosaÄe (HercegoviÄ, KosaÄiÄ, VukoviÄ, HraniÄ)
Srpska porodica koja je u doba kraljevine Bosne bila najznaÄajnija posle KotromaniÄa. Prvobitni posed se nalazio oko Drine i FoÄe, a kasnije se proÅ”irio na Zahumlje, danaÅ”nju Hercegovinu.
Pripadnik ove porodice je Vlatko VukoviÄ, vojskovoÄa Tvrtka koji je komandovao levim krilom srpske vojske u Kosovskom boju.
KotromaniÄ
Posedovali su Visoko, Sutjesku, Bobovac, Fojnicu i KreŔevo, ali i okolna rudarska naselja.
Srpska vladarska dinastija u Bosni je vladala približno od 1250. do 1463. godine. Glavni posedi su se nalazili u srednjoj Bosni, u dolini reke Bosne do Vranduka i u župi LaŔvi.
LazareviÄ
RodonaÄelnik LazareviÄa je bio Pribac, logotet, a potom peharnik na dvoru cara DuÅ”ana. Upravo je tu odrastao njegov sin Lazar HrebeljanoviÄ po kojem ova porodica nosi ime. S obzirom da Lazarevi sinovi, Stefan i Vuk nisu imali naslednike, ova porodica, veruje se, nema direktne potomke.
MrnjavÄeviÄ
Vladali su prostorom Makedonije, a najznaÄajniji su VukaÅ”in i UgljeÅ”a, dva brata koja su stradala tokom bitke na Marici. VukaÅ”inov sin, Marko, u narodnoj tradiciji je postao poznat kao najveÄi srpski junak - KraljeviÄ Marko.
NemanjiÄ
Vladali su Srbijom viÅ”e od dva veka. Jedanaest vladara se smenjivalo na tronu, s tim Å”to je dinastija nastavila sa postojanjem, potencijalno, putem ženske linije u drugim dinastijama.Svaki vladar iz dinastije NemanjiÄa se zvao Stefan, Å”to je u to vreme bila viÅ”e titula nego ime.
OblaÄiÄ
Rade OblaÄiÄ se smatra rodonaÄelnikom porodice, ali poreklo ovog vlastelina nije poznato. Služio je despota Stefana LazareviÄa i ÄurÄa BrankoviÄa.
Poznato je da su imali velike posede na severu Å umadije.
PavloviÄ (JablanoviÄ)
U doba kraljevine Bosne, upravljali su istoÄnim i jugoistoÄnim delovima danaÅ”nje Bosne i Hercegovine, zvanom tada Zemljom PavloviÄa. Najpoznatiji predstavnik i rodonaÄelnik je bio Pavle RadenoviÄ. Sa zavrÅ”etkom osmanlijskog osvajanja kraljevine Bosne, PavloviÄi nestaju sa istorijske scene.
SankoviÄi
Vlastelini srednjovekovne Bosne su bili gospodari Humske zemlje.
CrnojeviÄ (ÄuraÅ”eviÄ, GojÄinoviÄ i KaloÄeroviÄ)
Srpska plemiÄka porodica iz Crne Gore vladala je Zetom i Crnom Gorom u kontinuitetu do 1498. godine. Poznati su po pribavljanju prve Å”tamparije na ovim prostorima. DanaÅ”nji CrnojeviÄi jesu potomci ove slavne porodice.
Autor: nportal.rs
