Čiča Tomina koliba, odnosno originalnog naziva Uncle Tom's Cabin, je roman američke književnice Harijet Bičer Stou, originalno objavljen 20. marta 1852. godine.
Popularnost ovog književnog dela ne jenjava već 170 godina, a poseban je po tome što je prikazom života robova na tadašnjem američkom Jugu značajno podstakao pokret za ukidanje ropstva na Severu, kao i intenzivirao političke rasprave koje će na kraju dovesti do građanskog rata.
Knjige, baš kao i ljudi, tokom života imaju svoje uspone i padove, na trenutke budu najpoželjnije, a onda potpuno padnu u zaborav. No, "Čiča Tomina koliba" kao da izmiče toj pojavi. Otkako je objavljen pre 170 godina ovaj naslov još privlači čitaoce i poziva na nova tumačenja.
Harijetin život i nastajanje priče o čiča Tominoj kolibi.
Harijet Bičer Stou rođena je 1811. godine u mestu Litčfild, kao sedmo od trinaestoro dece kalvinističkog sveštenika Limana Bičera i Roksane Fote. Obrazovala se u privatnim školama, u strogom kalvinističkom duhu. Već s 12 godina na školskoj je priredbi pročitala vlastiti tekst pod naslovom "Može li se dokazati besmrtnost duše na temelju njene prirode", dok je istovremeno već od najranijeg doba mnogo čitala, što je na kraju oblikovalo njen ukus. Godine 1832. s porodicom se preselila u Sinsinati, gde joj je otac postao direktor Lane teološkog seminara. Tu je zajedno sa sestrama zalazila u književni klub, u kojem su se okupljali ugledni mesni intelektualci. Među njima našao se i Kalvin Elis Stou, profesor na teološkom seminaru, poznat kao žestoki protivnik ropstva. U to vreme iskorištavanje robova bila je normalna stvar. Harijet i Kalvin ubrzo su se prepoznali kao srodne duše i venčali. U srećnom braku imali su sedmoro dece. Harijet je radila kao učiteljica u školi koju je osnovala njena sestra Katarina. Usput je, koliko joj je vreme dopuštalo, pisala tekstove za mesne novine. Na nekom takmičenju za najbolju priču čak je dobila prvu nagradu - 50 dolara. Snažnu podršku pritom joj je pružao muž.
- Draga, moraš postati književnica. To ti je sudbina predodredila - pisao joj je u jednom pismu. Godine 1843. Harijet je objavila prvu zbirku priča i ogleda "Mayflower". Knjiga je primećena, ali nije izazvala neko oduševljenje u javnosti.
Godine 1850. porodica Stou preselila se u Brunsvik (Mejne), gdje je Kalvin prihvatio mjesto predavača na Boudin koledžu. U Njujorku su mu, doduše, nudili dvostruko veću platu, ali prevagnuli su osećaji. Ovo preseljenje će obeležiti Harijetin život. Naime, u kapeli univeziteta, za vreme mise, gospođi Stou se odjednom ukazao prizor umirućeg roba i gotovo je naterao na plač. Kad se vratila kući uzela je pero i papir i zabilježila viziju. Potom je okupila članove porodice i pročitala im šta je napisala. Svi su bili potreseni, a jedno od mlađe dece je reklo: "Oh, mama! Ropstvo je najokrutnija stvar na svetu!" Tekst je potom doterala i poslala ga uredniku tadašnjeg sedmičnika National Era u Vašington.
Već u junu 1851. priča o nesrećnom robu počela je izlaziti u nastavcima. U početku je planirano da "Čiča Tomina koliba" ili "Život među robovima", kako je naslovljen prilog, ide u nekoliko brojeva, ali zanimanje za slučaj bilo je tako veliko da je serija nastavljena do aprila sledeće godine. Autorka je za to dobila honorar od 400 dolara.
Čiča Tomina koliba zainteresovala je uspešnog izdavača Džona P. Dževeta iz Bostona, pristašu ukidanja ropstva. On ju je objavio u tiražu od 5.000 primeraka, od čega je već prvoga dana prodano 3.000. Nakon nekoliko meseci Harijet je zaradila 10.000 dolara. Preko ljeta je prodano 120.000 primeraka, a potražnja je dalje rasla. Za manje od godinu dana prodano 300.000 primeraka.
Roman je u Engleskoj doživeo još veći uspjeh nego u Americi. Tokom 1852. godine u Londonu je objavljeno više od 20 izdanja Čiča Tomine kolibe, međutim, uporedo s velikom tržišnom potražnjom u novinama su se počele pojavljivati i kritike, tačnije zamerke.
Godine 1852. počele su prve reakcije na roman, Mari Henderson Eastman objavila je zajedljivu Kolibu tete Filis ili Život na Jugu, gde je nastojala dokazati "prirodnost" ropstva tvrdeći da ga i Biblija opravdava.
Uprkos brojnim kritikama u to vreme, poruke u ovom romanu su univerzalne i okrepljujuće, prihvatljive mladima i starima. U Americi je roman bio apsolutni bestseler 19. veka. Njegovom neverovatnom uspehu pridonela je činjenica da se pojavio u pravo vreme i na pravom mestu, potaknuvši američko društvo na diskusiju o nužnosti ukidanja ropstva. Negde je ostalo zabeleženo i da se autorka usred građanskog rata upoznala s predsednikom Abrahamom Linkolnom i da joj je on tom prilikom rekao: "Aha, vi ste ta gospođica čija je knjiga pokrenula ovaj veliki rat". Koliki je uticaj imao roman na svakodnevni život Amerikanaca (i Evropljana, pa i šire) najbolje govori podatak da je u Bostonu, prilikom izlaska iz štamparije knjige Čiča Tomina koliba, 300 devojčica dobilo ime Eva po jednoj od junakinja romana, dok je čiča Toma zauzeo 11. mesto u knjizi "101 najuticajnija nepostojeća osoba", posvećenoj književnim likovima sa značajnom ulogom u istoriji čovečanstva.
KIJEV: Ukrajina izgubila prilaz Azovskom moru ☝
Autor: redporal.rs
