Iako se visoka inteligencija obično povezuje sa boljim životnim izborima, akademskim uspehom i racionalnim ponašanjem, obimna psihološka istraživanja otkrivaju jednu prilično neočekivanu korelaciju. Studije pokazuju da pojedinci sa nadprosečno visokim koeficijentom inteligencije (IQ) u proseku konzumiraju više alkohola tokom života i pokazuju znatno veću sklonost ka eksperimentisanju sa psihoaktivnim supstancama u poređenju sa prosečnom populacijom. Ovaj fenomen je zainteresovao naučnike koji decenijama pokušavaju da razumeju pozadinu ovakvih obrazaca ponašanja kod inteligentnih ljudi.
Glavno objašnjenje stručnjaka i istraživača leži u specifičnoj prirodi ljudskog uma i stalnoj potrebi za stimulacijom. Izuzetno inteligentne osobe sklone su tome da im svakodnevne aktivnosti i uobičajeno okruženje brzo dosade, što ih dovodi do stanja hronične mentalne monotonije. U potrazi za novim senzacijama, izazovima i načinom da "pauziraju" hiperaktivne misli, ovi pojedinci češće pristaju na rizične eksperimente i posežu za supstancama koje menjaju stanje svesti kako bi razbili svakodnevnu kolotečinu.
SASTAVI: Hapoel Ber Ševa vs. CRVENA ZVEZDA ⚽
Pored dosade, naučnici navode i evolutivne teorije prema kojima su visoko inteligentne osobe sklonije prihvatanju „evolucijski novih“ ponašanja, među kojima je i rekreativno konzumiranje supstanci koje nisu postojale u ranim fazama ljudskog razvoja. Ipak, psiholozi upozoravaju da ova korelacija nipošto ne znači da je konzumacija alkohola znak pameti, već ukazuje na važnost pravovremenog prepoznavanja mentalnih potreba nadarene dece i odraslih, kako bi se njihova radoznalost usmerila ka zdravijim i kreativnijim kanalima.
Autor: redportal.rs
