Razmišljanja o smrti kod dece često izazivaju nelagodu kod odraslih. Kada dete počne često da postavlja pitanja o umiranju, nestajanju ili „šta se dešava posle“, roditelji se neretko uplaše i zapitaju da li je takvo interesovanje normalno. Ipak, u većini slučajeva, ova fascinacija ne dolazi iz tame, već iz radoznalosti i potrebe da se razume svet.
Deca svet doživljavaju drugačije od odraslih. Smrt za njih nije uvek povezana sa strahom, već sa nepoznatim. Ona je apstraktan pojam koji pokušavaju da smeste u svoj sistem razumevanja života. Crtani filmovi, priče, gubici u okolini ili čak razgovori odraslih mogu probuditi pitanja na koja dete traži odgovore – iskreno i bez skrivene namere.
Važno je razlikovati radoznalost od zabrinutosti. Kada dete postavlja pitanja, to ne znači da je opsednuto, već da pokušava da razume nešto veliko i zbunjujuće. Zatvaranje teme, ignorisanje ili zastrašivanje mogu stvoriti dodatnu nesigurnost. Umesto toga, miran razgovor, prilagođen uzrastu deteta, pomaže da se oseća viđeno i bezbedno.
Počinje ciklus koncerata AUDIORA 🎶🎼
Podjednako je važno obratiti pažnju na emocije koje prate ova pitanja. Ako dete deluje tužno, povučeno ili uplašeno, to može biti znak da mu je potrebna dodatna podrška. U takvim situacijama, razgovor sa stručnjakom nije znak slabosti, već odgovorne brige.
Podjednako je važno obratiti pažnju na emocije koje prate ova pitanja. Ako dete deluje tužno, povučeno ili uplašeno, to može biti znak da mu je potrebna dodatna podrška. U takvim situacijama, razgovor sa stručnjakom nije znak slabosti, već odgovorne brige.
Deca ne razmišljaju o smrti da bi uznemirila odrasle – ona to čine jer pokušavaju da razumeju život. Kada im pristupimo sa empatijom, bez panike i osuđivanja, učimo ih da su i teške teme deo sveta o kojem se može govoriti otvoreno i sa poverenjem.
Deci nije potreban savršen odgovor. Potrebno im je da znaju da nisu sama sa svojim pitanjima.
Autor: Redportal.rs/Pink.rs
