📍 POMOZIMO NATALIJI da POBEDI EPILEPSIJU ☝ koju je dobila nakon saobraćajne nesreće 💖

Cistična fibroza je jako bolna i surova bolest. Odnosno, to nije bolest, to je kazna, kažnjena sam čim sam rođena.

Medicinsko čudo Natalija Stevanović (20) na današnji dan pre 14 godina započela je tešku borbu za život. To nije bila prva, a, nažalost, ni poslednja borba u kojoj je Natalija bila na ivici života i smrti.

- Mamu i mene je 24. marta 2009. ispred vrtića udario pijani vozač. Tada sam doživela prvu kliničku smrt. Hitno su me prevezli u Urgentni centar. Imala sam tri reanimacije za manje od 24 sata, od kojih je prva trajala dva sata. U komi sam provela 31 dan. Mojoj mami su doktori tada rekli da mi je mozak mnogo oštećen, da imam cerebralnu paralizu. Rekli su da ću, ako se uopšte probudim, biti biljka i da ću život da provedem na aparatima. I eto, ja sam biljka, drago mi je.

Kako je dodala, ne samo da hoda i govori, što niko posle udesa nije očekivao, već govori pet jezika - srpski, engleski, ruski, ukrajinski i španski. U srednjoj školi je pohađala tri smera i sada treba da upiše fakultet.

Natalijino stanje nedavno se ponovo pogoršalo i lekari su je otpisali, a njena baka Mirjana ističe:

- Tog 24. januara je imala najgori napad epilepsije otkad pije ovu kombinaciju lekova zbog epilepsije. Zašto? Zato što sam sklonila kinder čokoladu sa njenog mesta, a ona je baš htela da uzme. Upozoreni smo na burne reakcije i za najmanje sitnice i u neku ruku sam očekivala ovo. Krenula je da histeriše, plače, da se prevrće po podu, vrišti i udara glavom o pod i o zid zbog jedne kinder čokolade. Ovo je realnost epilepsije i njene terapije, naročito ako se pije više lekova odjednom.

Natalija zatim dodaje:

- Cistična fibroza je, hajde da kažemo, bolest, ali ona ne napada samo obolelog, napada i njegovu porodicu. Kada me pitaju šta je cistična fibroza, ne znam da objasnim, nikad i nisam znala. Cistična fibroza je jako bolna i surova bolest. Odnosno, to nije bolest, to je kazna, kažnjena sam čim sam rođena. Samim mojim rođenjem nije data radost, nije dat život, data je kazna, dat je pakao. Svesna sam da se sa cističnom fibrozom polako, ali sigurno umire. Prosto, kada dođeš do nekih 18-19 godina, svaku noć ležeš sa mišlju da li ćeš sutra ustati, da li ćeš se probuditi. Ja sam osuđena onog dana kada sam došla na ovaj svet, a ni za šta nisam bila kriva. Ipak sam kažnjena, a ne znam zašto. Ja sam pozitivna i stalno se smejem, mentalno sam ispred pet cističnih fibroza, moj mozak može sve, ali pluća ne mogu i tu ja gubim bitku...