Golub selac (Ectopistes migratorius), poznat i kao putujući golub, bila je vrsta goluba koja je nekad bila rasprostranjena u ogromnim jatima širom Severne Amerike. Međutim, zbog masovnog lova i uništavanja njihovog staništa, populacija ove vrste dramatično je opala tokom 19. i početkom 20. veka.
Golub selac nije se plašio ljudi, čak su velika jata ove vrste prekrivala čitavo nebo iznad gradova. Devastacijom njihovih prirodnih staništa, sve češće su se i prinudno saživeli sa ljudima. Kombinacija ovih faktora sa činjenicom da su zapravo imali ukusno meso, dovela je do toga da su siromašniji Amerikanci, a kasnije i svi ostali, počeli da ih hvataju radi pripreme hrane.
Ovo je bilo izuzetno isplativo, jer je ova ptica bila približne nutritivne vrednosti piletine, a bukvalno je mogla da se uhvati na ulici, bez ikakvog ulaganja. Nažalost, to je dovelo do drastičnog i dramatičnog pada brojnosti jedinki ovog goluba u gradovima.
Preostale ptice počele su da se gnezde masovnije u šumama blizu gradova, no dojave o masovnim gnezdilištima brzo su stilaze do lovaca, te je u jednoj šumi zabeležena brojka i od po 50.000 ubijenih jedinki dnevno!
Ovako neodrživo korišćenje ove vrste dovelo je do kolapsa populacije i krajnjeg izumiranja, a poslednja ptica u divljini viđena je u Kanadi, 1900. godina. Poslednja jedinka ove vrste, uopšte, ženka Marta, uginula je 1914. godine u zoološkom vrtu u Sinsinatiju.
Sudbina goluba selca pokazala je da i vrste koje su dominantne i za koje se smatra da im je neograničena brojnost, mogu rapidno da nestanu, ukoliko se istovremeno ugrozi njihovo stanište i devastira brojnost.
Uzroci nestanka ove vrste i danas se izučavaju na studijama zaštite šivotne sredine, biologije i ekologije širom sveta, kako bi se istakao značaj racionalnog upravljanja resursima, te i biljnim i životinjsim vrstama.
Autor: redportal.rs
