Ratni komandant takozvane Armije BiH u Srebrenici Naser Orić ponovo preti oružanim sukobima i novim krvoprolićem.
U Nezuku kod Kalesije je održana proslava 28. godina od proboja 28. divizije tzv. Armije BiH i tom prilikom obratio se i Orić lično, koji je na kraju govora rekao „Na Drini je sve počelo, na Drini će sve i završiti. Mi Podrinjci smo rođeni ili da umremo ili da pobedimo, ako alah da, pobedićemo“.
Orić na ovaj način ponovo zapretio oružanim sukobima i novim krvoprolićem, a zanimljivo je da su u prvom redu sedeli potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković i zamenik načelnika opštine Srebrenica Hamdija Fejzić.
Obojica su aplaudirali ovim izgovorenim pretnjama, što je, svakako, za osudu. Obojica primaju platu uz budžeta Republike Srpske, a podržavaju ideju o novim sukobima i aplaudiraju Oriću.
Naser Orić, bivši komandant Armije BiH u Srebrenici je optužen da je 1992. u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubio tri zarobljenika srpske nacionalnosti, oslobođen je optužbi pred Sudom BiH 2018. godine. Muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, upale su 12. jula 1992. godine, na Petrovdan, u više srpskih sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini i ubile 69 Srba. U napadu na Zalazje zarobljen je, mučen pa okrutno ubijen i sudija Slobodan Ilić. Njega je, prema svedočenjima samih muslimanskih svedoka, ubio lično Naser Orić. Sud BiH doneo je odluku o oslobađanju Orića od bilo kakve odgovornosti za zločine počinjene nad Srbima u Podrinju iako su o njegovom učešću u svirepim ubistvima srpskih zarobljenika svedočili brojni Bošnjaci. Predstavnici žrtava tada su govorili da je presuda sramna, i da govori o nepoštovanju prema srpskim žrtvama."To provocira sve ljude i žrtve i pokazuje koliko se ne poštuju žrtve u BiH, govorili su mnogi.
U Hagu je optužen, ali sve je učinjeno da optužba ne bude potpuna kako bi ga lakše oslobodili. Otvoreno je pretio svedocima pa su mnogi promenili iskaze.
Orića je Haški tribunal 2006. godine osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.
Nakon žalbe na presudu, Orić je 2008. proglašen nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo "da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu".
Orić je sredinom 1980-ih godina, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu. Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski Venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao je obuku još dve godine. Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telogranitelj Slobodana Miloševića, a tokom 9. marta je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića.
Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapređen u šefa policijske stanice u Potočarima.
Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica. Orić je, sa saradnicima je u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisan helikopterom na područje pod kontrolom Armije BiH.
Upamćen je po zlodelima. I po govorima svojim vojnicima: „Napadajte, da se isteraju Srbi i četnici iz Srebenice. Imate odrešene ruke u slučaju da nekog zarobite, možete mu raditi šta god hoćete, što stignete, čistite, čistite samo da oslobodimo, da ih oteramo odatle, ne ostavljajte ni kokoši, ni svinje, ništa.“
Orić je 1995. pobegao iz Srebrenice, ostavivši svoj narod, a sada se predstavlja kao neki heroj i novi vođa. Nije heroj onaj koji humanitarnu pomoć prodaje svom narodu, govore i Bošnjaci za njega.
Autor: redportal.rs
